Lični stav

„Prvi put sam pljuvao krv s 15 godina. Mama nije ni znala za to. Tih dana je više volela rakiju nego mene“

Dobro je. Sad je sve kako treba.

Tri mladića će verovatno biti izbačena iz škole. Ali šta posle toga?

Postoje mehanizmi kojima može SISTEMSKI da se stane na put daljem razvoju problema u ponašanju kod dece

Ljubivoje Ršumović: Učitelj i nastavnik, profesor i vaspitač, službena lica Republike Srbije! Sve ostalo je, blago rečeno, mlaćenje prazne slame!

Na pitanje ko je zakazao i kako smo ovde stigli, odgovor je – svi. Roditelji, institucije, škola.

Od najomiljenije, do jedne od najomraženijih profesija – dok nasilnici „stiču slavu“ na društvenim mrežama, nastavnici se boje za zdravlje i život

Deca iz apsurdnog obrazovnog sistema izlaze prilično potrošena, neretko istarumirana, nenaučena najvažnijim lekcijama

Nije problem nasilja u školama nerešiv, već nedostaje volja da se reši

Ko treba da ima SVE PETICE?

Iz kreveca skroluju, od prvog razreda imaju telefone, od drugog prave selfije i skupljaju lajkove. I onda se pitamo…

U školi se ne proučava…

Glavna tema školskog Saveta roditelja – ni disciplina đaka, ni uslovi za rad, ni radionice o zdravlju, toleranciji, ekologiji

Kad deca šalju poziv u pomoć, a nema ko da čuje