Начин на који се деца одгајају у раним годинама има огроман утицај на њихово понашање, а онда и на начин на који доживљавају свет и комуницирају као одрасли.
Заправо, 90% развоја мозга се дешава до пете године – пре него што већина деце уопште крене у школу.
То значи да су до тренутка када стигну у учионицу успостављени неуронски путеви и да је поновљено понашање постало укорењено.
Замислите мозак попут цемента – у тих првих пет година можете само да га мешате
Учитељица једне основне школе Аманда Бернс је рекла:
„Недавно сам прочитала нешто што савршено описује ову тврдњу. Замислите да је мозак попут цемента – у тих првих пет година можете само да мешате. Али када се та искуства догоде, унутра су као камење, а онда се цемент стврдне и постане део онога што су они и тада га се не можете заиста ослободити.“
Наставници имају искуство из прве руке о томе како различити типови родитељства утичу на понашање деце – и Аманда потврђује да постоји снажна веза између њих.
Који стилови родитељства доводе до деце која траже пажњу, пркосе или су повучена у разреду?
Хеликоптерско родитељство
Опис: Родитељи хеликоптери посвећују изузетно велику пажњу искуствима и проблемима свог детета, често као начин да их заштите. Попут хеликоптера, они “лебде изнад главе”, непрестано надгледајући сваки аспект живота свог детета.
Као један од стилова модерног родитељства о којима се највише расправља, може бити изненађење открити да – у одређеним околностима – хеликоптерско родитељство може бити невероватно позитивно када је у питању школски живот.
Аманда каже: „Заиста зависи од односа родитеља са дететом и односа родитеља са учитељем. Ако се сви повежу, онда је то лепа, лепа ствар.
„Ако ви као наставник имате позитиван однос са родитељем, можете учинити много ствари да бисте имали прави утицај на то дете, а и оно ће бити срећно.“
Међутим, ако се било која од тих веза прекине, ствари се брзо окрећу нагоре.
Аманда објашњава: „Њихов родитељ може бити превише заштитнички настројен, а ако немају добар однос са учитељем, онда је то проблем. Дете то може да види и онда можда неће имати никаквог поштовања према том учитељу, а то ће се манифестовати кроз дететово понашање.“
Ауторитарно родитељство
Опис: Ауторитарни родитељи су строги. Њихов фокус је на беспоговорној послушности, дисциплини и контроли која се спроводи кроз правила и казне. Ако сте мислили да строго родитељство доводи до анђеоске мале деце, размислите поново.
„Ако су родитељи превише брзи, престроги, онда се дешава да то изазове дечју борбу, бег или замрзавање“, каже Аманда.
Она објашњава да због огромног развоја мозга који се дешава до пете године, може бити стварно штетно ако деца не разумеју зашто им вичу, чак и ако је из добрих намера.
„Ова деца врло брзо реагују борбом, бегом или се једноставно паралишу, што онда има велики утицај на понашање и долази од потреба које нису раније задовољене. Ово може резултирати пркосом, а дете може импулсивно реаговати или чак напустити час у потпуности.”
Увек постоји оно једно дете које бежи, јер не може емотивно да управља ситуацијом па мора да се уклони из ње.
Најлакше је превидети одговор на замрзавање, за који Аманда упозорава да може изгледати као усклађеност.
Она објашњава: „Ако дете буде укорено, а онда утихне, може изгледати као да размишља или да је разумело, али заправо, његов нервни систем је отишао у режим замрзавања и затворило се.”
Пермисивно родитељство
Опис: Пермисивни родитељи ретко дају или спроводе правила и претерано удовољавају свом детету да би избегли сукоб.
Када деца немају структуру код куће, ствари могу ићи на један од два начина у школи.
Аманда објашњава да ће или напредовати, јер у школи имају структуру и границе које су им недостајале, или ће пркосити наставницима.
Јасна очекивања помажу деци да се осећају безбедно, а ствари почињу да буду конфузне ако нема доследности у родитељству.
„Ако родитељи кажу да можете да гледате још једну емисију, а затим да је време за спавање, потом да је прошло 30 минута, а емисија је трајала пет минута, то је збуњујуће. Дакле, ту нема поверења.“
„То долази у школу – учитељ нешто каже, али не знаш да ли је то оно што они заиста мисле.“
Занемарљиво родитељство
Опис: Познат и као занемарљиво родитељство, овај стил карактерише недостатак одговора на потребе детета осим основа хране, одеће и склоништа. Неукључени родитељи нуде мало савета или неге и остављају деци да сама доносе одлуке – велике и мале.
Деца са удаљеним или емоционално неукљученим родитељима често почињу са понашањем које траже пажњу када су млада, али ће вероватно постати повученија како одрастају.
Аманда објашњава да је типично понашање у потрази за пажњом у школи, као што је дозивање на часу, често заправо више везано за „тражење повезивања“.
„Они покушавају да пронађу ту везу негде и то се управо манифестује у њиховом понашању. Вероватно прошли кроз ту фазу тражења везе, нису је пронашли, па стога могу бити повучени, неповерљиви према одраслима и прилично тихи.“
Напорно родитељство
Опис: Напорни родитељи покушавају да живе посредно кроз своју децу и гурају сопствене ставове и амбиције на своју децу.
Напорно родитељство има сличан утицај као и хеликоптерско родитељство када је однос између родитеља и детета нарушен. У оба случаја, они се залажу за нешто и не узимају у обзир склоности и мишљење детета.
Аманда каже да то може довести до повучене деце.
„Видите да ће бити мало приврженији учитељици, али тихи – јер се не осећају као да су саслушани.“
