Већ неко време, сведоци смо постепеног уклањања филозофије из образовног система.
Полако али сигурно, реформом и креирањем нових програма у оквиру смерова стручних школа, филозофије као предмет нестаје.
Као замена је дат изборни предмет „Логика са етиком“ који је прилично невешто конципиран.
Укратко – уколико ваше дете није у гимназији – сва је прилика да се никада у свом животу неће сусрести са основом мишљења, са темељом и базом свих наука, са окосницом разумевања проблема природе, друштва, живота, добра и зла, вере и настанка света – са филозофијом.
Замислите да сте у свом животу пропустили детињство, игру, машту, чуђење те замислите да сте одмах по рођењу смештени у некакву канцеларију са хрпом папира испред себе. Ето, тако изгледа живот и образовање у којем никада нисте имали прилику да своје мишљење протегнете кроз прегршт могућности а да, мишљење које заступате, покушате да аргументовано одбраните док га са свих страна нападају.
Уколико дозволимо да се филозофија искључи из образовања – добићемо генерације неспособне за формирање аргументованог мишљења а притом ће, интелектуални део историје човечанства, остати непознаница у потпуности.
„Човек је човек само док се игра“ – рекао је једном приликом филозоф Фридрих Шилер.
Размислимо мало о томе.
Аутор: Иван Вучковић, филозоф