Kao najistureniji deo glave, nos je često „na udaru“, ali je i veoma pogodan za „rudarske radove“ dečjih prstića. Zato je krvarenje iz nosa, koje se stručno naziva epistaksa, jedno od najčešćih krvarenja dečjeg doba. Pravilnije je reći krvavljenje, ali se pojam krvarenje nekako odomaćio, pa ćemo ga i zadržati.
Nos ima svoj tvrdi – koštani deo, koji se nastavlja na nosnu hrskavicu. Spolja je koža, a sa unutrašnje strane se nalazi sluznica nosa, koja je bogata krvnim sudovima. Oni, u određenim situacijama, lako prokrvare.
Iako je mnogo uzroka krvarenja iz nosa, nabrojaćemo najčešće.
Povrede nosa «spolja»
Ubedljivo su prvi uzrok krvarenja iz nosa. Pogrešno je mišljenje da samo grubi udarci u nos dovode do krvarenja. Često je, naizgled lak udar, dovoljan za početak krvarenja, a kod neke dece ni direktan „nosni“ sudar sa drugim detetom neće dovesti do krvarenja. Inače, „minitrauma“ naročito lako dovede do krvarenja kod dece koja imaju nešto slabiji (tanji) zid krvnih sudova.
Unutrašnje povrede nosa
Veoma su česte kod dece. Guranje prstiju, ali i krajnje neprikladnih, ponekad „egzotičnih“ predmeta u nos – dovodi do krvarenja. Oštri, nepotsečeni nokti su čest krivac, pa o tome posebno treba da se povede računa ako se kod deteta često javlja krvarenje iz nosa bez očiglednog uzroka.
Infekcije
Naročito virusne, pogotovo pri nagloj promeni spoljašnje temperature, mogu da dovedu do krvarenja iz nosa. Mikrouljezi se razmnožavaju u ćelijama koje se nalaze na površini nosne sluzokože, a one propadaju, istanjuju se, pa su i krvni sudovi izloženiji oštećenju i krvarenju.
Urođena slabost krvnih sudova nosa
U svakoj nozdrvi postoji jedna grudvica krvnih sudova koja veoma podseća na mikrosunđer koji je pun krvi. Neka deca imaju veoma tanke zidove krvnih sudova, koji sačinjavaju ovaj splet, pa su krvarenja veoma česta i uporna. Dovoljno je jače protrljavanje nosa pa da krvarenje počne. Zato ova deca neretko krvare noću, kada se nosić nehotice povredi.
Bolesti koje smanjuju sposobnost krvi da se zgruša (koagulopatije, ali i smanjenje broja krvnih pločica – trombocita) nisu čest uzrok, ali na njih treba misliti ako dete ima sklonost ka krvarenju i na drugim mestima, pre svega u koži (izražene modrice), ili sluzokoži usne duplje.
Bez obzira na uzrok krvarenja, potrebno je da se ono na pravi način zaustavi, što roditelji treba da znaju. Veća i smirena deca veoma lako mogu da se obuče za to – da bi pomogla sebi, ali i drugoj deci kada su u nevolji.
Pravilno zaustavljanje krvarenja iz nosa u pet koraka:
♦ Prvo čistom maramicom (još bolje sterilnom gazom, ali to se retko nađe pri ruci) treba obrisati krv i utvrditi iz koje nozdrve dete krvari, ili krv «ide» iz obe nozdrve (što se ređe dešava). Veća deca treba kratko da «izduvaju» nos i tako «očiste» mesto krvarenja od «slinice» ili eventualnog sitnog stranog tela.
♦ Dete treba da sedne, glavu mu treba nagnuti lagano napred, (ne unazad, kako se često pogrešno radi). Ako se glava zabaci, krv se sliva ka grlu, a to se ne vidi, pa se može desiti da dete izgubi mnogo krvi potpuno nepotrebno. To ne može da «promakne» ako se dete nagne lagano napred, pa je to pravi položaj.
♦ U tom položaju (sa glavom lako nagnutom napred), treba izvršiti pritisak na nozdrvu iz koje krv teče. To je najlakše obaviti prstom (preko smotuljka od maramice, ili direktno na nozdrvu) – koji se prislanja sa strane, tako da se nozdrva «slepi» sa koštanom pregradom nosa. Ne treba odozdo gurati prst (potpuno nepravilno «zapušavanje» krvarenja), već samo sa strane. Bilo bi dobro da dete diše na usta dok se pritiska nos koji krvari, iako je druga nozdrva slobodna.
♦ Treba biti strpljiv i sačekati najmanje deset minuta pre provere da li je krvarenje stalo. Ako prerano otpustimo pritisak radi provere, videćemo da krvarenje nije stalo, pa sve mora ispočetka.
♦ Ako posle desetak, petnaest minuta pravilnog pritiska krvarenje ne prestane, treba uzeti kapi (ili sprej) za nos koje sužavaju krvne sudove nosa i par kapi (ili jednu dozu spreja) staviti u nozdrvu koja krvari. Potom se pritisak na nozdrvu ponavlja i tako se drži petnaest minuta.
Kada dete mora da se odvede na pregled?
– Ako ni posle navedenih mera krv ne stane, dete treba odvesti do lekara specijaliste za uho, grlo i nos, koji će posle brzog pregleda da odabere najbolji način zaustavljanja krvarenja.
– Kada se radi o ozbiljnijoj povredi nosa – ako je nos veoma otečen, ili ako se vidi jasan deformitet koštanog dela nosa, tada se zaista radi o ozbiljnoj traumi, pa je dobro što pre potražiti ORL specijalistu.
– Ako dete ima izraženu slabost, malaksalost, pospano je i bezvoljno, a prethodno mu je bilo potpuno dobro. Ovo nije neobično ponašanje neposredno posle traume. Ali, ako potraje i posle desetak minuta od povrede, treba se obratiti lekaru za pomoć.
– Ako dete izgubi svest, a potom mu je veoma loše. Ovde treba znati da jedan broj dece „pada“ čim vidi krv, pa tada treba položiti dete i podići mu noge da se krv vrati u glavu. Naravno, ako krvarenje nije stalo, treba držati pritisnut nos.
– Kada se krvarenje brzo ponavlja (posle par minuta od prekida), ili ako se vide i druga mesta na koži (ili sluznicama) koja krvare. Tada je pametno potražiti lekara koji će, pored ostalog, da uradi potrebne analize – kako bi se isključili eventualni poremećaji zgrušavanja krvi, koji mogu da budu krivac što je došlo do krvarenja.
– Ima dece koja veoma često krvare iz nosa – naiđe period kada krvare nekoliko puta tokom iste nedelje. Tada treba potražiti pomoć lekara, čak i ako se krvarenje lako i brzo zaustavlja.
Važno je objašnjenje
Većina dece nema ozbiljno krvarenje iz nosa, i ono se lako zaustavlja posle primene jednostavnih mera. Važno je objasniti deci da se to može ponoviti – ali da se ne radi o opasnoj pojavi, pa nema mesta panici.
Bez panike
Panika je veoma često izazvana reakcijom dece koja su u društvu deteta koje krvari. Zato je pažljiv razgovor sa detetom koje ima sklonost ka češćem krvarenju iz nosa zaista neophodan. Veća deca se lako mogu obučiti da sama sebi pomognu u situacijama kada roditelji nisu u blizini.
Izvor: Moj pedijatar