„Наше мајке су губиле децу од морбила и великог кашља, а захваљујући вакцинама младе генерације то нису виделе у свом непосредном окружењу“, истакла је др Ивана Беговић Лазаревић из Градског завода за јавно здравље Београда, у емисији Утисак недеље, а пренео је портал Нова.
„Од 100 деце потребно је да њих 95 пружи ‘бедем’ вирусу да он не може између њих да дође до ‘сувих гранчица’ (најосетљивијих). Дошли смо до друштва у којем не видимо оболеле ни од дечје парализе, ни од заушки, ни од морбила, а то је све направила вакцинација“, рекла је она и додала:
„У наше време и време наших родитеља, деца су умирала у првим годинама живота, породице су биле десетковане од тетануса или великог кашља… Тада су се од морбила, када није било вакцине, добијале упале плућа и мозга и од тога се умирало.“
Она је истакла да је вакцина најригорозније контролисани имунолошки препарат.
„Људи се плаше нечег што је најригорзније контролисано, а олако узимамо лекове шаком и капом. Купујемо и долазимо до антибиотика без консултација са лекаром, а плашимо се вакцине“, оценила је др Беговић Лазаревић.
Др Беговић Лазаревић је навела да не постоји никаква узрочна повезаност између аутизма и ове вакцине, већ једино поклапање између ове две ствари јесте време.
„Време када се даје ММР вакцина је време када родитељ примети те прве знаке аутизма“, рекла је она у „Утиску недеље“ на ТВ Нова С.
На више од 14 милиона деце урађене су студије које су, како је истакла епидемиолошкиња, доказале да не постоји веза између аутизма и ММР вакцине.
Када је реч о саставу вакцине који је готово увек предмет полемике, др Беговић Лазаревић каже да у ММР вакцини уопште нема живе која се толико помиње.
„Ту су заправо три ствари: ослабљени вируси тих болести против којих се прима вакцина, стабилизатори који чине вакцину постојаном и врло мала доза антибиотика. И то је све“. – објаснила је она.
Професор др Драгослав Поповић, консултант УНИЦЕФ-а за имунизацију и председник Удружења за јавно здравље Србије истакао да као друштво имамо обавезу и да заштитимо децу која не могу да приме ММР вакцину због одређених стања.
„У Америци се десио случај који је у суштини променио читаву слику о обавезности вакцинације за морбиле. Отац детета које је имало имунодефицијенцију тужио је друге родитеље и рекао да ће њихова деца донети морбиле у обданиште и заразиће се друга деца која нису вакцинисана, од којих његово неће преживети. То је било пре шест година и сада је то случај који је направио разлику у односу на гледање на вакцинацију“, додао је он.
Он је упозорио да у Србији имамо ситуацију да родитељи треба да донесу потврду да је дете вакцинисано када улази у јаслице или школу, а то се заобилази на различите начине, што представља проблем.
„Родитељи кажу да је дете ето болешљиво, кашље, па добију потврду о одлагању вакцине. Дете онда крене у колектив и на то се после нико не враћа.“ – рекао је Поповић.
Професор Георгиос Константинидис, председник Удружења педијатара Србије, рекао је да је зазирање од вакцине последица нетачних информација које се шире.
„Катастрофа би било да као једно напредно друштво проживљавамо оно што је наша генерација и генерација наших родитеља. Ова ситуација је друштвени и социолошки проблем који се само испољава кроз вакцинацију. Ово је проблем односа нашег друштва према вредностима образовања и знања и то је оно што је доминантно“, рекао је Константинидис.
Истакао је да је неопходан ангажман читавог друштва како би се решио овај проблем око вакцинације.
Извор: Нова/Зелена учионица