Исувише често ћемо чути или прочитати како би свако од нас требало да пронађе и чува дете у себи. Како је важно да децу разумемо. „Будите онакав родитељ какав вам је био потребан кад сте били дете“, кажу. Ипак, притиснути свакодневицом, то заборављамо.
Данас, када се обележава Међународни дан детета, наставница српског језика Маја Радовић решила је да уради за своје ђаке нешто посебно. Добили су задатак да напишу састав на тему „Да сам ја родитељ“. Њихови одговори освешћују и разочаравају.
Ево шта су рекли.
Стално бих разговарао са њима.
Не бих био љут када се врате са лошом оценом из школе.
Научила бих је да се не нервира због ситница.
Не бих их упоређивао са другом децом.
Нећу их терати да тренирају спорт који не желе.
Треба им показати својим примером лепо понашање.
Знали би у сваком тренутку да сам ту за њих.
Љутио бих се само када би ме слагали.
Избегавао бих свађе са њиховом мајком.
Била бих смирена.
Желео бих да знам шта га мучи.
Нећу дозволити да се осећа мање вредним.
Не бих давао награде за оцену.
Учила бих их да буду поносни једни на друге.
Сам бих им правио ужину.
Морамо знати да једни другима опростимо.
Не бих им дозволио да вређају и омаловажавају другу децу.
Једва бих чекао да дођу из школе да гледамо филмове и играмо друштвене игре.
Причаћу им како је било у моје време.
Трудићу се да стекне поверење у мене и да зна да може све да ми каже.
Пустићу га да истражује.
Схватао бих дечије проблеме озбиљно.
Не бих био лењ.
Водићу их у парк сваки дан.
Поклонио бих им своје време.
Не бих био превише попустљив.
Не желим да у његовим очима будем строга мама.
Да ли вам ови одговори нешто говоре? Да ли сте се, читајући их, запитали: „Шта би рекло моје дете“?
Како нам је објаснила наставница Маја, састави њених ученика ће бити спаковани у коверте на којима ће бити исписана имена и данашњи датум.
„Замолићу их да коверте отворе за једно двадесет, тридесет година. И то ће бити нешто највредније што ће поклонити својој деци.“ – каже Маја.