У наставку је текст који смо превели и преузели са сајта www.salon.com, ауторке Heather Shumaker, награђиваног писца за одрасле и децу. Уверени смо да ће многи од вас имати много да кажу против њеног става и дају валидне разлоге због којих можда није у праву, али с обзиром на то да оно што пише поткрепљује истраживањима и аргументима, сматрамо да је важно да се чује.
“Не постоји нити један доказ да домаћи задаци у било којој форми и количини имају позитиван ефекат на школовање млађих основаца.”
Ова изјава долази од Хариса Купера са Duke универзитета, професора који се управо бави истраживањем – домаћих задатака и њиховог утицаја на образовни процес.
Да ли је могуће да су сати борбе, притисака и суза, изгубљено време за игру, да је то све – узалуд? Да милиони породица пролазе свакодневно кроз исцрпан ритуал који заправо не доноси ништа позитивно? Домаћи задатак је већ у целом свету толико прихваћена пракса да је већини одраслих страна сама идеја довођења његове корисности у питање.
Али, кад погледате чињенице, ево шта ћете пронаћи: Домаћи задаци имају своје бенефите, али ти бенефити зависе од узраста детета.
За млађе основце, кажу истраживања, учење у школи, на часу, даје изванредне резултате, док је додатни посао који морају да обаве код куће, па, само додатни посао. Чак и за старије основце је веза између домаћих задатака и академског успеха минимална у најбољем случају. Кад дођу до средње школе, домаћи задаци за децу већ дају одређене позитивне резултате, али у разумној мери. Граница би требало да буде око два сата дневно.
“Истраживања су јасна,” слаже се Ета Краловец, професор са Универзитета у Аризони. “Не постоје позитивни ефекти давања домаћих задатака деци у млађим разредима основне школе.”
Шта каже истраживање?
Купер је спровео 120 студија 1989. године и још 60 студија 2006. године. Ова веома детаљна и широка анализа није пронашла апсолутно ниједан доказ да домаћи задаци у млађем школском узрасту имају било какав позитиван ефекат на академски успех. Али јесте, с друге стране, установљено да постоји негативан ефекат на формирање дечјег става према школи.
Дете које тек полази у школу заслужује макар шансу да развије љубав према учењу и школовању. Уместо тога, домаћи задаци у тако раном периоду живота, чине да деца школу схвате као „противника“, па да тако остану непожељан терет и онда када би за дете било корисно да их ради (у средњошколском узрасту). И то на дуге стазе. Ђака првака очекује најмање 12 година израде домаћих задатака.
Лоше стране домаћег
Ту је и негативан утицај на породичне односе. У милионима домова широм света породице воде битку сваког дана – због домаћих задатака. Родитељи грде и придикују. Већ преморена деца од целог дана проведеног у школи и на ваннаставним активностима – протестују и плачу. Уместо да време проведу заједно и да једни другима причају о проведеном дану, породице широм света су сваке вечери у том „јеси ли урадио домаћи“ зачараном кругу.
Кад домаћи задаци у живот детета уђу прерано, деци је тешко да се суоче с њима самостално. Потребна им је помоћ одраслих. А онда, врло брзо и лако склизну у навику ослањања на маму и тату да ће им помагати око задатака или, што је често случај, да ће за њих РАДИТИ домаће задатке. Родитељи често преузму и улогу полицајца за домаће задатке. А осим сталног конфликта, улога дежурног полицајца подрива једну од главних сврха постојања домаћих задатака. Одговорност.