„Дете, у сваком тренутку свог живота, има одређени обим разумевања света око себе и живота. А понекад, дете жели више него што разуме. На пример, дете од годину и по, хода свуда по соби и све би да пипне, па тако крене прстом у струју. Наравно да га мораш зауставити.“
Ово су речи др Светомира Бојанина, чувеног дечјег психијатра, изговорене у емисији Агапе у којој је гостовао заједно са проф. др Владетом Јеротићем.
А како зауставити дете кад ради нешто лоше?
„Тамо где може, зауставиш га речима, наравно, зауставиш га акцијом да то нешто не уради. И нека плаче, шта фали? То није проблем. Међутим, оно што дете МОЖЕ да ради, треба му дозволити и дати му могућности и слободе. И како тај обим слободе, његовог размишљања, његовог опажања односа простора и времена, његовог разумевања опасности расте, тако му дајемо и слободу и немамо шта да га грдимо. Неће он ни урадити ништа што не ваља.“ – тврди др Бојанин.
Али, шта ћемо са дететом које креће прстима у струју?
„Два три пута довољно је да га зауставите и да ставите заштиту на утичнице или фластер некакав и то се лепо заштити и реши без икакве батине. Каже један човек прут. Какав прут бре? Ударац по руци или тај прут, то су врло штетне ствари. Зато што дете ни нас ни живот неће волети више ако га бијемо. Са тим болом што ударац донесе никога не васпитавамо. Али га дете осети, да смо га повредили дубоко. Он то осети као наш гнев, као нашу неку несрећу и један шамар, то је доста за цео живот да се памти. Било у ком узрасту да се добије.
Али не сме се ићи на то да дете васпитавамо казнама. Оно мора да осети да нас је повредило. И не смемо лагати јер је живот једна велика истина и све се може само истином лечити. Никакве технике понашања, него само истина и однос аутентичног живљења. То је једини начин с децом. Наравно да некад паднемо и погрешимо и због тога не треба да паднемо.“ – објаснио је професор доктор Светомир Бојанин.