На самом почетку Нове године, пред тобом се отварају прве странице једне нове, још неисписане књиге.
Ова књига – једна нова година твог живота – сад је још празна; ипак, и сати и дани брзо пролазе, а страница за страницом, као и до сада, полако ће се исписивати садржајима које си сам, или су други уписали у твој живот – тај неизбрисиви и јединствени летопис о постојању једног бића – твој живот.
Шта ће писати на тим странама? И ко одлучује о сценарију твоје 2016. године?
Политичари? Твој брачни друг, родитељ или дете? Или ти? Да, и ти, понајвише ти јер твој живот неће живети нико други, али – да ли ће стране твоје књиге исписивати само страсти и осећања, прохтеви и реакције на тренутне догађаје – или ће их испунити мудро спровођење разумних одлука и планова? Да ли већ сада, на први дан Нове године, док многе друге људе још чврсто држи магла мамурлука да не могу да искораче у светлост новог дана и нове године, да ли размишљаш о свему што би могао да урадиш у години која ти се отворила као незаслужен, а велики поклон, о свему добру којим би хтео да испуниш своје време и своје постојање, о ономе што ваља да се промени, да се поправи – о бољем животу?
Или си очајан и уплашен прогнозама које си чуо на дневнику или прочитао у новинама – да ће Нова година бити исписана црним мастилом све горих и горих вести? Хоћеш ли се стога препустити сасвим околностима, и дозволити да свако други осим тебе пише дневник ТВОГ живота? Или у данима који су пред тобом препознајеш СВОЈ ДЕО и желиш да даш свој допринос? Свој незамењиви и јединствени задатак који целом твом животу даје смисао?
Пријатељу, дани ће свакако проћи, са нама или без нас… Време тече, као река. Ипак, прву брану на реци је осмислио и начинио човек који је увидео да та водена сила може постати и његова сила, да може да ради за њега – и уместо да само посматра, на обали реке, како вода јури ка свом мору, без њега и мимо њега, он је ту бујицу делом зајазио да њена сила њему донесе добро…
Без обзира на прогнозе и поступке политичара, и у рату и у миру, човек има свој удео у сопственом животу и од њега понајвише зависи да ли ће година пред њим бити СРЕЋНА година. Да ли ће ОН бити срећан.
Један човек био је само роб у Римском царству, и то управо на двору цара-монструма Нерона. Био је то Сенека, роб, али мудрац. Посматрајући живот и свет око себе, Сенека је записао: „Ако брод не зна куд плови, ниједан ветар није му повољан.“ Као што кормилар брода не одлучује о ветровима, већ је његово да усмери брод тако да га сваки ветар поведе ка жељеној луци – тако и ти држи чврсто кормило свог брода (нико други то неће моћи ни смети) и не бој се ветра, и не оправдавај ветровима своје лутање. Али, за почетак, седи у тишини и, на почетку ове нове пловидбе, добро размисли куда плови твој брод и куда би ти желео да допловиш на крају.
Једнога дана, на завршетку свих путовања и лутања, када летопис твог живота буде испуњен до последње странице, и када се и последња свеска дневника твог живота затвори, шта ће моћи да се каже о теби, о животу који си пре-бродио? Да су те ветрови на широком мору носили како су хтели јер ниси умео нити смео да их укротиш ниједним једром? Да ниси умео да осмислиш своју пловидбу? Да ниси разумним одлукама и поступцима испунио стране свог летописа?
Пријатељу драги, једна нова година велики је дар – она је састављена од времена, ненадокнадивог блага нашег кратког живота. Злато и сребро могу да се надокнаде, али време никада. Седи и размисли – и пажљиво исписуј своју НОВУ ГОДИНУ.
Нека ти је мудра, храбра и срећна – ТВОЈА нова година!
Извор: znakoviporedputa.com