Rečenica, koja se decenijama čuje, ali isključivo kad su neke negativne pojave u pitanju.
U autobusu, blebani maltretiraju nekog dedu, a „publika“ bruji: “Eto čemu ih uče u školi!“
Roditelj, koji uredno baca papire i opuške po ulici, viče na svoje dete koje je bacilo papir od čokoladice na pod sobe: “To te učiteljica naučila?!“
Sudeći po toj rečenici, u školi se uči da se psuje u enormnim količinama, da se krade po samoposlugama, da se obijaju trafike, da se bezglavo trči preko ulice, da se maltretiraju stari i slabi…
No, ovu rečenicu niko nikad nije uputio nekom ko je završio fakultet, ko je uspešan u bilo kom poslu…
Matematičare, koji su najbolji u svetu, niko nije pitao da li su to u školi naučili.
Ne! Takve stvari se, sudeći po mišljenju javnog mnjenja, ne uče u školi.
Niko ne pomisli, da u istu školu idu i oni koji su pristojni, lepo vaspitani, kao i oni bahati i nevaspitani. Ako se u školi uči samo ružno ponašanje, otkud toliko finog sveta oko mene?
Neškolovani, možda?
Sećam se jednog oca, koji je na moju primedbu da njegov sin davi decu za vreme odmora (bukvalno davi, stežući ih za vrat), rekao: “Ma, to mora da je u školi naučio! Pokazaću ja njemu, udaviću ga kad dođe kući!“
Htedoh upitati, da li je i njega u školi neko učio takvom roditeljstvu, ali, ode čovek da udavi dete jerbo dete davi drugu decu…
Verujte mi, u školi niko ne može naučiti dete da na Fejsbuku preti drugoj deci, da postavlja skaredne fotografije, da pljuje i psuje ulicom, da skrnavi groblja, da pijano baulja sa 14 godina, da nosi lance i katance na zakazanu tuču, da zlostavlja životinje…
Čak i kad bismo hteli, nemamo način da ih tome U ŠKOLI naučimo.
A gde i kako to sve nauče, zapitajte se pre nego što postavite pitanje: “JESU LI TE U ŠKOLI TOME NAUČILI?!“