Kolumna: Sunđeri & Krede
Boris Jašović
“Neću, neću dijamante, suvo zlato brilijante”
Halid Bešlić
“Ako nemamo dobre srednje i osnovne škole, šta očekujemo – meteorska kiša dijamanata da padne, pa da budemo svi srećni”, izjavio je ministar Šarčević povodom ko zna kojeg po redu zahteva prosvetnih radnika da im se poboljša socijalni položaj.
(Pronađite na muzičkom uređaju veliki hit Bitlsa “Lucy In The Sky With Diamonds”, zatim odvrnite potenciometar do daske, i pređite na sledeći pasus).
Odmah, na početku, treba postaviti dva logična pitanja – Šta su dobre srednje i osnovne škole, prema mišljenju ministra Šarčevića? I da li će prosvetni radnici konačno zavredeti platu dostojnu iznadrepubličkog proseka?
ZA SADA BEZ DOBROG ODGOVORA
Kada je kvalitet škola u pitanju, treba postaviti sledeće pitanje – da li su dobre osnovne škole one u kojima prvaci tegle rančeve od 50 kila žive vage svakoga dana, tokom dvadesetpetočasovne radne nedelje (pa makar i u školskim uniformama), a osmaci umesto da uče kako da kažu “dobar dan” i “doviđenja”, razmišljaju kako da prebijaju protivničke navijače na utakmicama “visokog rizika”, ili kako da “ubodu” dobitnu kombinaciju kvota u sportskoj kladionici, i od tih para pazare diplomu.
Isto tako, treba postaviti i sledeće pitanje – da li su dobre srednje škole one u kojima se deca obrazuju da postanu profesionalci u ozbiljnim državnim sistemima, ali bez perspektive zaposlenja u istim.
Uzmimo kao primer Železničku tehničku školu u Beogradu, koja se savršeno uklapa u koncept dualnog obrazovanja, dočim država taj potencijal ne prepoznaje u strateškom smislu. Zamislite da takva jedna škola, sa poluvekovnom tradicijom, u kojoj rade provereni stručnjaci za železnički sistem, kuburi sa upisom đaka!
Železnički sistem je perspektivan, barem prema strateškim planovima vlade, te bi stoga bilo logično da škola u kojoj rade dokazani eksperti za železnički saobraćaj, funkcioniše kao centar za regrutaciju budućih profesionalnih železničara. Ali, avaj, umesto da tako zaista i bude, vlada podržava otvaranje internih centara za prekvalifikaciju radnika unutar samog sistema železnice, i na taj način zaobilazi Železničku školu, pokazujući istovremeno da joj priča o dualnom obrazovanju, stručnosti ispred politike, i poboljšanju kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, uopšte nije bitna.
PROSVETNI MOTOR SA UNUTRAŠNJIM SAGOREVANJEM
“Prosveta je motor društva”, podvlači crvenom hemijskom (tri puta), ministar Šarčević. Zamislimo li se, međutim, nad ministrovom mehanicističkom definicijom prosvete, shvatićemo da je ona poprilično devastirana u praksi. Jer dok u teoriji sve štima kako treba (prosveta treba da predstavlja dobro nauljen motor društva koji bez problema dostiže ubrzanje od 100 kilometara na sat za svega pet sekundi), dotle u praksi taj motor poprilično štuca. Štaviše – stenje, grca, preskače, produvava malčice kroz iberlauf, trese, lupa, udara, svećice mu rade 20 odsto slabije nego kod policije ili socijalnog rada koji predstavljaju motore državnog sistema kontrole i nadzora.
Posebna priča su odnosi unutar samog prosvetnog motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Evidentan je na primer nedovoljan nivo ulja u karteru (nivo zarade), koji utiče na rad kolenastih vratila (prosvetni radnici), pri čemu glava motora (prosvetiteljska suština obrazovanja), trpi spoljne udarce neoliberalnih reformi (legitimacija kroz netom usvojen Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja), što sprečava blok motora (sindikati prosvetnih radnika), da masovnije objedine prosvetare, budući da sindikalna kondicija potonjih nezadrživo isparava kroz iberlauf (ventil bloka motora sa unutrašnjim sagorevanjem).
Tako stoje stvari sa motorom koji pokreće ovo društvo!
SAMI SEBE SAPLIĆEMO
“Ne mogu da preciziram koliko će biti povećanje plata u prosveti… To ni Ana (čitaj – premijerka Brnabić) ne zna… Ali je zato MMF zadovoljan reformama u oblasti prosvete… To je sektor koji je dugo sam sebe saplitao”.
Dakle, od MMF-a, od njegovog zadovoljstva ili nezadovoljstva sprovedenim reformama u oblasti obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije, zavisi sudbina prosvete i prosvetnih radnika. Iliti, drugim rečima kazano, od kvantitativnih veličina (privrednog rasta, makroekonomskih projekcija), zavisi kvalitet obrazovanja i vaspitanja u ovoj zemlji! Uostalom, kao što reče ministar, prosvetari su sami sebe saplitali unutar motora koji pokreće čitavo društvo. Ali, pošto je pomenuta rečenica situirana u prošlo vreme, to bi onda moglo značiti kako su prosvetni radnici prestali da sapliću sami sebe, te da će oberučke prihvatiti dar sa MMF neba, u vidu povećanja plata za čitavih 10 odsto. (Ura! Pobedili smo! Fiskalni savet je zagovarao povećanje od samo 5 odsto!)
PROSVETNI RADNICI U KASTINSKOM SISTEMU PLATNIH RAZREDA
Plate su niže za 20 odsto od plata policajaca, lekara, socijalnih radnika, i 16 odsto niže u odnosu na republički prosek – kažu u pojedinim sindikatima prosvete. Zato ovi sindikati traže povećanje prosvetarskih plata za 20 odsto, kako bi se prosvetni radnici (najpre) izjednačili sa ostalim državnim službenicima koji primaju ispodprosečnu platu. Ukoliko, pak, do toga ne dođe, ukoliko se, dakle, plate prosvetara ne izjadnače sa platama policajaca, lekara i socijalnih radnika, onda će Zakon o zaposlenima u javnim službama (kojim se uvode platni razredi), trajno prikucati prosvetne radnike za poslednji platni razred u hijerarhiji platnih razreda, pa oni više nikada neće biti u mogućnosti da sustignu policajce, lekare i socijalne radnike.
Tipičan kastinski sistem.
Bramanima (kojima su u indijskom kastinskom sistemu pripadali upravo učitelji, filozofi, naučnici…), u kastinskom sistemu platnih razreda Republike Srbije, pripadali bi zaslužni partijski službenici raznih ministarstava, zavoda, instituta…, (dok bi učitelji, nastavnici, profesori pali dva sprata niže). Ovdašnjim Vajšijama pripadali bi policajci, vojnici, lekari…, dok bi se prosvetni radnici nalazili ispod ovog sloja i pripadali bi Šudrama (kojima su u indijskom kastinskom sistemu pripadali izvođači najtežih radova).
Da li je ovo pravično rešenje?
KAKO IZBEĆI METEORSKU KIŠU DIJAMANATA?
Da li je ministar Šarčević, na koncu, u pravu kada tvrdi da bi se prosvetni radnici, ophrvani iznenadnim naletom sreće što će ih strefiti meteorska kiša dijamanata, odrekli zahteva za povećanjem plata za 20 odsto? Nije! Naime, meteorska kiša ume biti i te kako opasna po egzistenciju prosvetnog radnika, jer je sasvim svejedno da li će ga u glavu, brzinom metka, pogoditi meteorit iliti dijamanat! Stoga je racionalnije izbeći dijamantsku paljbu sa nebesa i izboriti se za dostojanstvenu platu tako neophodnu za život dostojan visokoobrazovanog čoveka u državi Srbiji.