Hiljade zaposlenih u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika suočava se sa istim problemom: iako im po Zakonu o radu pripada jubilarna nagrada ili otpremnina u određenom iznosu, dobijaju samo polovinu – zato što nisu članovi nekog od reprezentativnih sindikata potpisnika kolektivnog ugovora. Evo šta stoji iza toga i koje dve opcije zaposleni danas realno koriste da dođu do punog iznosa.
Otkud sporna odredba
Osnovni Poseban kolektivni ugovor (PKU) za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika postoji još od 2015. godine i od tada je više puta menjan. Poslednje, najspornije izmene i dopune potpisala je 30. januara 2025. tadašnja ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović, u tom trenutku sa predstavnicima tri reprezentativna sindikata — Sindikata obrazovanja Srbije, Ujedinjenih granskih sindikata prosvetnih radnika „Nezavisnost“ i Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije. Nedelju dana kasnije, 4. februara 2025, dokumentu se pridružio i četvrti reprezentativni sindikat, Sindikat radnika u prosveti Srbije, tako da su ga na kraju potpisala sva četiri tada reprezentativna sindikata u ovoj oblasti.
U članu 31. PKU propisano je da pun iznos jubilarne nagrade pripada članovima ta četiri sindikata potpisnika, dok zaposleni koji nisu njihovi članovi — što uključuje i članove drugih, nereprezentativnih sindikata poput Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije (NSPRS) — dobijaju samo 50 odsto tog iznosa. Isti princip primenjen je i na otpremninu prilikom odlaska u penziju: članovi četiri potpisnika dobijaju tri prosečne zarade, dok ostali dobijaju dve. Reč je, dakle, o pravu koje po odredbama PKU zavisi od sindikalne pripadnosti, a ne isključivo od godina radnog staža koje je zaposleni ostvario kod poslodavca.
Šta kaže Poverenik
Povodom pritužbi zaposlenih, škola i udruženja, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dao je mišljenje da sporne odredbe zaposlene koji nisu članovi reprezentativnih sindikata stavljaju u neopravdano nepovoljniji položaj, bez objektivnog i razumnog opravdanja za takvo razlikovanje. Poverenik je predložio Ustavnom sudu da hitno preispita i stavi van snage ove odredbe, ocenjujući da narušavaju jednakost zaposlenih pred zakonom. Slično je postupio i Zaštitnik građana, koji je protiv Ministarstva prosvete pokrenuo ispitni postupak. Pred Ustavnim sudom je formiran predmet po više inicijativa, ali postupak još traje, bez propisanog roka za odluku.
Prva presuda ide u korist zaposlene
Dok se čeka na odluku Ustavnog suda, u javnosti su za sada potvrđena dva pravosnažna sudska ishoda po ovom pitanju, i oba idu u korist zaposlenih.
Prva je presuda Višeg suda u Beogradu iz februara 2026, doneta po tužbi Snežane Obradović, članice Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije (dakle sindikata koji nije potpisnik PKU). Sud je naložio Ekonomskoj školi „Nada Dimić“ iz Zemuna da joj isplati pun iznos jubilarne nagrade, zateznu kamatu i troškove postupka, uz obrazloženje da je isplata različitih iznosa na osnovu sindikalnog članstva suprotna Ustavu, Zakonu o radu, Zakonu o zabrani diskriminacije i Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima.
Druga presuda doneta je u aprilu 2026. godine, ovog puta po tužbi nastavnika jedne osnovne škole na teritoriji Novog Sada koji takođe nije bio član nijednog reprezentativnog sindikata potpisnika PKU. I ovaj sud je presudio u korist nastavnika, sa vrlo sličnim obrazloženjem: jubilarna nagrada predstavlja nagradu za dugogodišnju lojalnost poslodavcu i vezuje se za dužinu radnog staža, a ne za sindikalno članstvo. Sud je posebno naglasio da Zakon o radu poslodavcu daje mogućnost, ali ne i obavezu da uopšte propiše pravo na jubilarnu nagradu — međutim, ako opštim aktom to pravo jednom propiše, ono mora biti jednako dostupno svim zaposlenima, jer u suprotnom dolazi do zabranjene diskriminacije po osnovu (ne)pripadnosti sindikatu, što je izričito zabranjeno i Zakonom o radu i Zakonom o zabrani diskriminacije. Sud je ovakvo postupanje škole okarakterisao i kao zloupotrebu prava — formalno pozivanje na opšti akt koji je u suštini neusklađen sa zakonom.
Dve nezavisne presude sa gotovo identičnom pravnom argumentacijom predstavljaju solidan pokazatelj kuda sudska praksa ide, iako i dalje nije reč o velikom, statistički zaokruženom broju slučajeva — nego o dosledno ponovljenom ishodu u svim za sada javno poznatim sporovima. To je i sam Poverenik za zaštitu ravnopravnosti prepoznao kao znak da sporna odredba nema objektivno i razumno opravdanje.mno opravdanje.
Dve opcije koje zaposleni danas koriste
1. Tužba protiv poslodavca
Zaposleni koji dobije umanjenu jubilarnu nagradu ili otpremninu može uložiti tužbu protiv škole. Obe za sada javno poznate presude po ovom pitanju — u Beogradu i u Novom Sadu — donete su u korist zaposlenih, uz jasno pozivanje na Ustav, Zakon o radu i Zakon o zabrani diskriminacije, a sudovi su dosuđivali i zateznu kamatu i troškove postupka, što znači da poslodavac na kraju plati više nego što bi platio da je odmah isplatio pun iznos. Neke opštine su to prepoznale unapred pa su, da bi izbegle talas tužbi, odlučile da svim zaposlenima isplaćuju pun iznos bez obzira na članstvo u sindikatu, dok se druge i dalje strogo drže slova PKU. Mana ove opcije je vreme — sudski postupak traje, a dok Ustavni sud ne donese konačnu odluku o samoj spornoj odredbi, svaki novi slučaj formalno ide iznova kroz sud, iako dosadašnja praksa daje jasan signal kako će verovatno biti presuđeno.
2. Privremeno učlanjenje u sindikat pred isplatu
Predstavnici sindikata NSPRS i Foruma beogradskih gimnazija potvrđuju da postoje slučajevi u kojima se zaposleni učlani u jedan od tri reprezentativna sindikata neposredno pred trenutak sticanja prava na jubilarnu nagradu (odnosno pre odlaska u penziju kad je reč o otpremnini), ostvari pravo na pun iznos, a potom se iščlani. U samom tekstu PKU ne postoji eksplicitno propisan minimalni period prethodnog članstva — uslov je formalna pripadnost sindikatu u trenutku isplate. Treba, međutim, imati u vidu da PKU upućuje na opšti akt svakog reprezentativnog sindikata kada je reč o visini nagrade za članove, pa nije isključeno da pojedini sindikat internim pravilnikom propisuje neki dodatni uslov (npr. minimalan staž članstva ili urednost plaćanja članarine). Kad je jedan od sindikata upitan da li ima ovakvih slučajeva i kako postupa po tom pitanju, nije dao odgovor za medije, pa je najsigurnije pre učlanjenja proveriti pravila konkretnog sindikata.
Šta dalje
Konačno rešenje spora zavisi od odluke Ustavnog suda, koja bi trebalo da jednom za svagda utvrdi da li je razlikovanje po osnovu sindikalne pripadnosti u ovom obliku dozvoljeno. Do tada, zaposleni u školama praktično biraju između sudskog puta, koji je do sada gotovo izvesno uspešan ali sporiji, i brže, ali administrativno osetljivije opcije privremenog članstva u sindikatu.