Kažnjavanje deteta, oduzimanje nekih privilegija, povećanje obaveza – cilj svake od ovih akcija je da dete “nauči lekciji”. Istraživanja, međutim, pokazuju da deca razmišljaju više o tome da li je kazna fer ili ne umesto što osećaju grižu savesti za ono što su uradila. Pošto je cilj dete naučiti da sledećeg puta napravi bolji izbor, kao i da svi pravimo greške ali da imamo moć i hrabrost koji su potrebni da te greške ne ponavljamo, moramo koristiti i druge strategije različite od kazni. Evo šta možete da uradite:
Promenite ljutnju u empatiju
Kada dete oseti da ste na njegovoj strani osećaće se bezbedno da razgovara sa vama. Bez ovog osećanja sigurnosti ono će biti “tvrdo” prema vama, jer očekuje osude i kazne. Tada nemate nikakav uticaj na dete. Za početak možete, umesto da odmah kažnjavate, samo kažete detetu da vam je potrebno malo vremena da razmislite i smirite se da biste mogli da porazgovarate o onome što sedesilo.
Nemojte žuriti sa kaznama već poslušajte dete
Vaš cilj nije da se izderete na njega i kaznite ga i ispričate mu šta će sve sad da mu se desi. Cilj je da dete shvati da njegova dela imaju posledice i da preuzme odgovornost da te posledicu budu pozitivne a ne negativne. Ako dete ne mora da se brani od vas imaće bolju priliku da tu odgovornost preuzme na sebe. Ako je dete, na primer, dobilo lošu ocenu. Umesto da ga kažnjavate i zatvarate u sobu, udružite se sa detetom da postigne svoje ciljeve, sedite sa njim svako veče ako je potrebno i pružite mu podršku.
Ostvarite vezu sa vašim detetom
Ako je vaše dete zabrinuto da se vi ne naljutite na njega ono će ili burno reagovati ili će se “zalediti” i tako potpuno zaustaviti proces učenja. Takođe, tada postoji mnogo veća verovatnoća da će lagati. Ako želite da vaše dete nauči nešto moraćete da stvorite atmosferu za bezbedan razgovor. Da biste u tome uspeli morate da shvatite da dete sve radi sa razlogom. Iako to vama možda nije dobar, ipak jeste razlog za postupak vašeg deteta. Da biste sprečili ponavljanje morate otkriti koji je to razlog.
Postavljajte pitanja
Neka razgovor bude opušten koliko god je to moguće. Ako ubacite i neku šalu razbićete tenziju i poboljšati vaš odnos. Podsetite sebe da je razgovor odlično iskustvo i za dete i za vas. Pokušajte da saznate da li je dete bilo svesno svojih postupaka, šta ga je navelo na taj izbor, šta sad misli o tome što je uradilo, da li je bilo posledica, da li bi opet ponovilo to isto i zašto, kako da sledeći put donese bolju odluku i sl.
Saslušajte detetova razmišljanja
Kažite detetu da želite da čujete njegova razmišljanja o onome što se desilo i pustite ga da priča. Budite strpljivi i pokažite razumevanje vašim reakcijama. Neka vam dete objasni šta se desilo a vi se potrudite da zajedno sa njim protumačite celu situaciju. Na primer: “ Znači ti i tvoj bata ste bili baš ljuti jedan na drugog? I tebi se nije svidelo kad je on …. i hteo si da mu vratiš jer si bio ljut?” i sl.
Pokušajte da vidite stvari iz detetovog ugla
Ovo će vam pomoći da shvatite šta ga je navelo na određeni postupak a detetu dati priliku da shvati šta ga je pokrenulo na loše ponašanje. Deca obično znaju šta bi bila prava stvar, ali nešto ih je sprečilo da to urade. Šta je to bilo? Šta mogu da poprave sledeći put kako bi napravili pravi izbor?
Na primer, šta ako vaš dečak izađe da igra fudbal sa drugarima umesto da ostane kući da uči i zbog toga dobije lošu ocenu? Ako popričate sa njim u miru možete otkriti da mu je važno da bude prihvaćen u društvu i da misli da mora da izađe sa njima svaki put kada ga pozovu. U ovome mu vi možete pomoći vašim savetima i čim taj problem bude rešen on će moći bolje da se skoncentriše na školske zadatke. Ako ga, umesto toga, odmah kaznite nikada nećete saznati u čemu je u stvari problem. Propustićete priliku da porazgovarate o osećanjima i pronađete rešenje za sledeći put. I u tome i jeste cela stvar, kazna detetu neće pomoći da reši ovaj konflikt i ono ce sledećeg puta ponoviti isto.
Učite zajedno sa svojim detetom – nemojte se pretvarati da sve znate
Čim se osećanja malo stalože i dete shvati posledice svojih postupaka (loša ocena, slomljena čaša, povređen brat i sl.) biće mu žao. Ali ovo osećanje se javlja tek kad kada je ljutnja prošla i kada detetova dobrota pokazuje da ono želi da popravi stvari. Tada ga možete pitati “šta možeš da uradiš da bi popravio situaciju?”, “šta si naučio iz ovoga?” i “kako mogu da ti pomognem?”.
Šta ako dete kaže da ga je baš briga?
Kada dete govori da nije važno što je povredilo brata ili sl. ti odgovori predstavljaju odbranu. Dajte detetu još malo vremena i razgovarajte o tome što se desilo kasnije kada se ono još smiri. I kada sledećeg puta počnete razgovor obratite pažnju na empatiju jer će mu to pomoći da se otvori.
Upotrebite svoju moć
Vaša moć u bilo kojoj situaciji je veća nego što mislite. Vi ste detetov vodič čak i ako vam izgleda da se ono buni. Ako je povredilo brata ili sestru imate priliku da rešite problem među decom. Ako je dete dobilo lošu ocenu imate priliku da razmislite o porodičnoj organizaciji i osmislite kako da pomognete. Kada roditelji pružaju dovoljno podrške detetu ono se obično popravi i ispuni očekivanja. Radi se o tome da je nekima od njih potrebna veća podrška nego drugima.
Odvojite vreme za prilagođavanje
Cela tehnika prelaska sa kazni na empatiju zahteva vreme. Nemojte osećati krivicu jer svaki roditelj radi najbolje što može. Ako ste do sada stalno primenjivali kazne, vaše dete je poslušno iz straha. Kada prestanete da kažnjavate ono će možda prestati da vas sluša. Vaš glavni zadatak je da izgradite bolju vezu sa detetom kako bi ono želelo da sarađuje sa vama i kako bi mu stalo da vas ne razočara. U suprotnom, ono će se samo smejati vašim pravilima. Ako prestanete sa kažnjavanjem i promenite svoje ponašanje prema detetu na pozitivno i ono će se promeniti.
Izvor: najboljamamanasvetu.com