Иако је огромна већина васпитача посвећена свом послу и брине о деци на најбољи начин, то свакако не значи да родитељи не треба да посматрају дете и реагују на неке сигнале и промене у понашању. Нарочито је за децу важан период адаптације на нове људе и простор, када им треба посебна подршка и пажња.
У жељи да родитеље едукујемо и упутимо како да препознају да се у вртићу нешто дешава, иако им дете не говори, замолили смо психолога Јелену Марушић да нам каже који су то сигнали на које треба обратити пажњу.
Јелена је едукатор позитивне дисциплине и води онлајн програм Смирено и доследно васпитање. Нови циклус почиње 17. фебруара и ради се о континуираном раду од укупно 6 радионица. За информације о програму и радионицама за родитеље пишите на jelena@vaspitanje.com.
У овом тексту је фокус је на томе како препознати да се нешто дешава у вртићу, под претпоставком да је период адаптације прошао и да родитељ не повезује промене с тим.
Јако је незахвална тема јер ако причамо о јасленом периоду није једноставно да се препозна физичко, емоционално или сексуално злостављање. Међутим, ако приметите да је ваше дете променило понашање, да изненада одбија одласке у вртић, да се опире и плаче када иде или, ако приметите да је апатично, тужно, несрећно, не игноришите.
Волела бих да ниједан родитељ не препозна неке од знакова које ћу навести. Нажалост реалност нам говори да морамо о томе да причамо и едукујемо родитеље.
Како препознати знаке да је дете у вртићу несрећно и да му се нешто дешава?
Јесте важно да ли је дете имало редован оброк и да ли је спавало у вртићу јер то утиче на свакодневну рутину. Међутим, поред основних потреба важно је и како се дете понаша током активности које васпитачи организују, да ли радо иде на спавање (некој деци није потребно дневно спавање), какво је у интеракцији са децом, шта га интересује? На ова питања требате навикавати васпитаче од самог почетка.
Не задовољавајте се да сваког дана буде одговор све је било у реду.
Када сумњате да је дошло до промена у понашању код детета пратите следеће ствари:
- Реакције васпитача – Да ли примећујете промену у понашању васпитача?
- Како се дете понаша када га доведете ујутру према различитим васпитачима? Да ли ту примећујете промене? Да ли се опире да оде код одређеног васпитача, да ли се крије иза вас?
- Како се дете понаша у присуству васпитача? Мирно и послушно или слободно, весело? Да ли почиње да плаче када треба ићи у вртић? Да ли се дете уплаши када види васпитача?
Викање је један од метода који се користи код васпитача. Проблем са викањем је ако се користи свакодневно. Нека деца ће игнорисати, међутим, ту су деца која ће се плашити васпитача када виче и наравно да неће желети да иду у вртић.
Ослушкујте и друге родитеље
Да ли се родитељи жале на ситуације које су вам познате. Да ли деца помињу неке сличне примере? Поразговарајте са родитељима о теми која вас интересује, на шта сумњате.
Пратите дете
Што се тиче емоционалних знакова, обратити пажњу да ли су:
- изливи беса учесталији
- промене расположења честе
Ако се дете понаша на начин који је адекватан за млађи узраст. На пример: дете сте одвикли од пелена и почело је поново да пишки у гаћице.
Уобичајени видљиви знаци за:
физичко злостављање – по телу постоје неке модрице, огреботине, трагови угриза. Промене у њиховом понашању – тужни су или веома љути.
емоционално злостављање – ово се дешава када се детету упућују поруке да је непожељно, укључује и оштре критике које су упућене на биће – глуп си, неспособан си, ниси добар када не слушаш (овом поруком се сугерише да дете не вреди када није послушно), као и посрамљивање детета.
Дете може бити мање причљиво, попустљиво или доћи до поремећаја говора, као што је муцање.
Врло је важно да знате да су ово оквирни знаци и да је битно заиста детаљно испитати на више нивоа да ли је проблем у вртићу.
Игра
Дечија игра нам може показати да ли се нешто дешава. На пример, када се играте вртића пустите дете да буде васпитач, а ви будите дете. Обично ће имати понашање које је уобичајено за васпитача. Да ли током игре постоји нешто што би вас забринуло?
Како се бирају васпитачи за тај посао?
Када се запошљава васпитач та особа мора бити неко ко ће имати стрпљења, разумевања и градити са децом однос базиран на љубави и поверењу. Знам колико је изазовно радити са децом, радила сам у Прихватилишту са децом која имају проблеме у понашању, али користила сам нежан приступ са границама. То искуство ми је потврдило да коришћењем таквог приступа деца стичу поверење у вас, осећају слободу изражавања и сигурност.
Позив васпитача није само посао. Овде се ради о деци. То је позив где је битно да је особа посвећена, прати развој детета, ради у интерес детета. Васпитачи имају потешкоће када родитељи не сарађују јер не желе да виде проблем, али то је посебна тема.
Психолошки тестови, наравно, могу указати на то да ли је особа за рад са децом јер пуно ствари се може испратити. Од тога колико је особа морална, флексибилна, креативна, савесна, искрена, да ли зна границе постављати и многе друге параметре које је могуће укључити.
Уколико се приликом селекције не користи психолошка процена онда је савет пратити рад васпитача, обављати разговоре са децом од стране стручног сарадника те установе када је то могуће или посматрање рада васпитача, давање повратних информације од стране колега шта примећују, додатне едукације…
Било би добро и установе да прате васпитаче да ли им је потребан одмор, да ли имају проблеме са колегама, у раду са децом, породичне ситуације…
Ово није ни мало лак позив и васпитачима је такође потребна нега и подршка.
Аутор: Јелена Марушић, психолог и оснивач Компас васпитања