– Upoznat sam sa Vašim problemom – kaže prvi doktor. Ton je odmeren, skoro hladan.
– Može se rešiti jedino hirurški. Operacija je zanemarljivog rizika, ali sledi duži oporavak. Rez će boleti i sigurno morate odložiti neke omiljene aktivnosti. Tokom oporavka ješćete samo propisanu hranu. Ali posle toga bićete zdrav čovek i živećete novim, punijim životom, bez problema koje ste imali.
Drugi lekar odaje sasvim drugačiji utisak. On stavlja ruku na rame. U očima na trenutke zaiskre saosećanje i razumevanje, glas topao i sladunjav kao kad se tepa detetu.
– Operacija, kao i svaka druga, ipak nosi određen rizik, a oporavak je dug i težak. Predlažem da ne rizikujemo, već da uzimate analgetike. Oni će vas osloboditi bola i simptoma. Tako ćemo… Nećete ništa trpeti i ničega se odreći! Problem, naravno, neće nestati, ali izbeći ćemo rizik i bol.
Tako ćemo…
Ovog puta prećutao je „pa dokle potrajete“ jer on ne govori neprijatnosti.
Kog doktora biste odabrali? Verovatno prvog kako biste jednom za svagda rešili problem, a za ozdravljenje valja nešto i pretrpeti.
A sad! Sad zamislite umesto ovih lekara dva nastavnika: prvog koji hirurški odstranjuje lenjost i neznanje, to je, razume se, bolno; drugog koji učenike kljuka dobrim ocenama kao analgeticima i stvara kratkotrajne lažne trenutke uspeha, momente bez simptoma neznanja, koje i dalje unutra tinja i pravi problem.
Ne treba ovde poentirati.
Suština neće promaći razumnim pacijentima i mudrim đacima. Oni drugi neka douče.
Autor: Dragana Glišić, prof. srpskog jezika i književnosti