Ko sam ja da bilo šta bilo kom roditelju zameram? Zameram državi što je brigu o deci u velikoj meri prepustila roditeljima.
Ljubivoja Ršumovića nije potrebno predstavljati. Pesnik koji ove godine proslavlja šest decenija književnog rada, zaslužan za to što “Braću ne donose rode”, i što “Lako je prutu”, za sobom ima veliki broj knjiga, među kojima su i “Ma šta mi reče”, “Još nam samo ale fale”, “Tri čvora na trepavici”… Nezahvalno je samo pojedine navoditi, jer ih je zaista mnogo, kao i nagrada. Scenarista je kultne emisije za decu “Fore i fazoni”, čije emitovanje je započeto još 1986. Početkom godine počelo je prikazivanje nove sezone ovog voljenog serijala. Pitali smo Ršuma odakle crpi inspiraciju za pisanje scenarija za ovu emisiju, nakon 31 godine od emitovanja prve epizode:
– Mogao bih mangupski da odgovorim “iz malog prsta”, ali to ne bi bila istina, i ne želim da zafrkavam jednu Bojanu, jer tako mi se zove jedna draga rodica. Ali, istinit odgovor je “iz života”. Recimo, u novom serijalu biće dve rubrike direktno iz života: “Seoske lole i bekrije” i “Fruška sveta gora”. Zar fazoni i fore nisu, takođe, direktno iz života?
* U čemu su se deca najviše promenila od tada do danas, a šta je ono što je ostalo isto?
– Nisu se promenila uopšte, to je zabluda koju stvarate vi novinari, ili mogu da kažem – mi novinari! Deca su i danas, kao i onda, radoznala i spremna na igru svake vrste. I onda su deca imala druge zabave, kao što danas imaju mobilne telefone i igrice. Ali dobar TV program se gledao, kao što se i danas gleda.
* Šta su najveće želje današnje, a šta dece koja su stasavala osamdesetih?
– To je, pretpostavljam, pitanje za decu, ovu današnju. Svašta bi ona naizmišljala, milioni želja bi se rodilo, kao što se i onda rađalo! U novom serijalu imamo rubriku u kojoj deca pričaju šta bi želela da budu u životu, a pesnici im u stihovima daju podršku.
* Kako objašnjavate popularnost serijala i među današnjim generacijama?
– Nema tu specijalnog objašnjenja. Onda su deca volela Rašu Popova, danas vole Viktora Savića i Uroša Petrovića. A mene su, čini mi se, volela i onda, pa me vole i danas. Bar tako kažu!
* Šta najviše zamerate današnjim roditeljima?
– Ništa. Taman posla! Ko sam ja da bilo šta bilo kom roditelju zameram? Zameram državi što je brigu o deci u velikoj meri prepustila roditeljima. A briga o deci, rođenoj, kao i nerođenoj, trebalo bi da je strateška stvar države, a ne roditelja!
* Kakav je osećaj kad znate da ste stvaralaštvom ostavili neizbrisiv trag na mnoge generacije?
– Nemam još taj osećaj. Imaću ga, verovatno, kad odem u večna lovišta!
* Koji je najlepši kompliment koji ste dobili od nekog deteta?
– Dobio sam ga od jednog Cigančeta, na raskrsnici kod Glavne pošte. Prišao je mojim kolima i pitao me: “Kako idu pesme, pesniče?” Nijedan kritičar, ni teoretičar književnosti, niti profesor, nije mi postavio tako suštinsko pitanje.
* Koji savet biste dali svoj deci sveta?
– Čitajte knjige, manite brige, držim vam fige!
* Na čemu trenutno radite?
– Ova godina mi je svečarska: 60 godina književnog rada! Pripremam dva rukopisa za “Lagunu”: “Fazoni i fore” (nadam se da će to biti knjiga sa DVD-jem), i “Šumkula u škripcu”, nastavak Vidovih avantura u Talambasu.
SPORTISTA U DUŠI
* Bili ste osnivač, takmičar i prvi predsednik Karate kluba Crvena zvezda, kao i predsednik Karate saveza Srbije, savezni sudija. Kao sportista u duši, smatrate li da se današnji mladi dovoljno bave njime?
– Sport je životna potreba, takmičenje je, čak, egzistencijalna kategorija. To je božanski imperativ u svim živim bićima. Najzad, baviti se rekreativno sportom znači čuvati zdravlje, telesno i duhovno.
B. Jovanović
Izvor: Novosti