Ministar prosvete prof. dr Dejan Vuk Stanković rekao je za dnevni list Kurir da je sistem stabilizovan, a primanja zaposlenih povećana na svim nivoima. U velikom intervjuu za ove novine Stanković kaže da je u proteklom periodu vođena ozbiljnu institucionalna i javna borbu da univerzitet nastavi da funkcioniše.
”Rekao bih da smo prvo poluvreme dobili”, istakao je ministar prosvete.
Na pitanje kako je zadovoljan početkom nove školske godine, prvi čovek prosvete kaže – u značajnoj meri, ali ne sasvim.
”Školska godina je počela redovno i svečano, onako kako bi, u normalnim okolnostima, i trebalo da bude. Ipak, pitanje je zanimljivo jer pokazuje koliko je prethodni period bio složen i koliko su posledice krize kroz koju je obrazovni sistem prolazio još prisutne. Iskreno se nadam da je najteži deo tog perioda iza nas. Danas učenici redovno pohađaju nastavu, nastavnici rade svoj posao, a direktori škola u najvećem broju odgovorno prate i organizuju vaspitno-obrazovni proces. Postoje određeni problemi, ali nastojimo da ih rešavamo brzo, odgovorno u interesu učenika, zaposlenih i samih obrazovnih ustanova.” – kaže Stanković.
U razgovoru je komentarisao i rezultate PISA testiranja na kojima su srpski osmaci pokazali najlošiji rezultat u poslednjih 40 godina. Podsetimo, PISA je globalno testiranje koje meri znanje i veštine dece na kraju osnovnog školovanja iz tri oblasti – naučna pismenost, matematička pismenost, čitalačka pismenost. I, važno je naglasiti, meri se kumulativno znanje stečeno tokom celog školovanja.
Ministar ističe da nije zadovoljan ostvarenim rezultatima.
”Nisam zadovoljan rezultatima koje su naši učenici ostvarili na poslednjem PISA testiranju i mislim da to moramo otvoreno da kažemo. Važno je sagledati okolnosti u kojima je testiranje sprovedeno. Period koji mu je prethodio bio je obeležen blokadama dela srednjih škola, prekidima u nastavi i širom društveno-političkom krizom. Svaki diskontinuitet u obrazovnom procesu neminovno ostavlja posledice i na znanje učenika i na njihovu motivaciju, kao i na rad nastavnika. Treba imati u vidu i da se pad postignuća na PISA testiranjima beleži u velikom broju zemalja. To, međutim, ne sme da nam bude opravdanje.” – istakao je Stanković.
Dodaje da Srbija ima sopstvene probleme koje moramo rešavati, a da je jedan od njih je motivacija učenika, posebno zato što rezultat na PISA testu nema neposredan uticaj na njihov školski uspeh.
”Drugi je način na koji se uči. Naš obrazovni sistem je dugo bio opterećen preobimnim sadržajima, dok je nedovoljno pažnje posvećivano razumevanju, primeni znanja i razvoju sposobnosti učenika da naučeno koriste u novim situacijama. Zato menjamo pristup. Novi planovi i programi usmeravaju nastavu ka ishodima, razvoju međupredmetnih kompetencija i funkcionalnom znanju. Oni su već pripremljeni, njihova primena je počela, a u narednim godinama biće sve intenzivnija.” – kazao je ministar prosvete.
Govoreći o besplatnim udžbenicima, Stanković podseća da je ove godine država obezbedila više od 910.000 besplatnih udžbeničkih jedinica, u ukupnoj vrednosti većoj od milijardu dinara.
”Suština programa besplatnih udžbenika je jednostavna: materijalne prilike porodice ne smeju da određuju kvalitet obrazovanja koje će jedno dete dobiti. Želimo da svakom mladom čoveku obezbedimo jednaku šansu za obrazovanje. Ukoliko budem u prilici, insistiraću da se stvore uslovi da sva deca u Srbiji dobijaju besplatne udžbenike, jer smatram da je to jedna od važnih obaveza države prema mladim generacijama.” – ističe Stanković.
On je komentarisao i pad Beogradskog univerziteta na Šangajskoj listi, te za to okrivio blokade fakulteta.
”Smatram da su blokade i izrazita politizacija akademskog života negativno uticale na položaj Univerziteta u Beogradu, pa i na njegovu poziciju na Šangajskoj listi. Univerziteti koji su u svetskom vrhu svoje pozicije ne grade političkom radikalizacijom, već ozbiljnim naučnim radom, dobrom organizacijom i snažnim istraživačkim kapacitetima. Uveren sam da Univerzitet u Beogradu može ponovo da se približi pozicijama koje je ranije imao, ali za napredak su potrebni depolitizacija akademskog života, bolja organizacija naučnoistraživačkog rada i veća izdvajanja za nauku.” – istakao je.
Govoreći o nedostatku nastavničkog kadra, Stanković priznaje da je to jedno od najozbiljnijih i najhitnijih pitanja sa kojima se srpska prosveta suočava.
”Već duže imamo manjak nastavnika u oblastima koje su izuzetno važne za obrazovni sistem, pre svega u matematici, fizici, hemiji, biologiji i srpskom jeziku. Nama je potrebno rešenje koje će istovremeno biti brzo, sistemsko i održivo. Ukoliko ništa ne preduzmemo, u određenim oblastima možemo doći u situaciju da jednostavno nemamo dovoljno kvalifikovanih ljudi koji će predavati budućim generacijama. Zato moramo ponovo učiniti nastavnički poziv privlačnim mladim ljudima. To podrazumeva i bolji materijalni položaj nastavnika, potrebno je modernizovati i pojednostaviti nastavničke programe i moramo vratiti društveni ugled nastavničkom pozivu. To nije jednostavan zadatak u vremenu u kojem se uspeh često meri isključivo materijalnim kriterijumima, ali je neophodan.” – kazao je ministar.
Na pitanje kako bi ocenio svoj dosadašnji rad na poziciji ministra prosvete, Stanković kaže da smatra da nije uradio malo, te da je ovom poslu dao sve što je mogao.
”Prošao sam kroz izuzetno težak period, snažan medijski pritisak, a činjenica da kao ministar prosvete živim pod policijskom pratnjom dovoljno govori o okolnostima u kojima sam radio. I moja porodica je bila izložena velikom pritisku. Ipak, ne žalim se, to je bio izazov koji sam prihvatio i zbog toga se ne kajem. O rezultatima mog rada sudiće drugi. Moje je da posao koji sam prihvatio obavljam odgovorno, dosledno i sa punom svešću o obavezi koju nosi javna funkcija.” – rekao je Stanković.
Dodaje i da je u političkom smislu njegov stav jasan, te da će u predstojećoj kampanji snažno podržati listu „Ujedinjena Srbija – Aleksandar Vučić“ i učiniti sve što je u njegovoj moći da ona dobije poverenje građana.