Zašto nam NE MOŽE biti bolje?
Parkiraj tu, šta te briga. Ne piše nigde da je zelena površina.
Baci slobodno, ne vidi niko. Ima ko to čisti.
Ja samo nešto da pitam, na minut. Žurim.
Đe si, burazeru…? E, ima l’ kakvog posla za ovog mog malog…? Ne mora ništa ozbiljno, samo ‘nako, da mu ide staž… Ma da ne sjedi kući.
De bogati, sredi mi kod profesora da položi, odužiću se. Samo joj taj jedan ispit osto.
Imaš li broj onog s ortopedije? Ćaleta nešto zeza kuk. Ma ima uput, al da ne čeka.
Može li to nekako preko socijalnog? Nema ovjerenu knjižicu, bolan.
Daj završi mi za tu invalidsku. Neću ti dužan ostati.
Znam, al zapela za glumu i džaba! Šta ja znam je l’ talentovana? Valjda jeste.
Je l’ Majina mama radi u vrtiću? Nikako da ubacim dete… Pa šta ako ne radim? Izludeću više s njim u kući ceo dan.
Imamo l’ koga na pravnom? Ova moja mala, znaš kako se spremala al zafalila joj dva boda… Pa, jašta, kad primaju preko veze.
Halo, je l’ to instruktor Pero? Kako misliš – pala testove? Pa ko još zna sve saobraćajne znake?
A odakle ste vi? Pa vidim ja po govoru… A da ne znate možda Marka, crn, visok, mati mu bila učiteljica? Rođak!? Eto kako je svet mali… Znam da imam kašnjenje u kreditnom birou, al’ ako biste mogli malo…
Šta tebe briga je li reko il’ nije reko? Samo ti napiši tako kako ti kažem. Ko te plaća, ja ili on?
Ovo je za vas, da se malo počastite. Jao, stvarno, niste trebali… Nije to ništa, samo znak pažnje.
Sto do stopedeset evra bi bilo u redu.
Mrzi je profesor.
Vidi mi, bogati, za taj tehnički. Ma radio sam mu mali servis… Ko čaša je, samo malo korozije sa strane.
Možemo l’ se kako dogovoriti, prijatelju? Pa nisam puno popio.
Nemam ništa da prijavim, samo naše lične stvari. Sitnice.
Daj, brate, pocepaj mi tu kaznu, oduzeće mi dozvolu.
Je l’ ono Slavkov sin sudija? Ma treba mi nešto da ga pitam.
Doktore, ovo je za vas. Hvala vam što ste nam pazili tetku.
Šta ima da joj ustaješ? Ko je tera da ide prevozom kad ima sto godina?
Je l’ ja kupujem tempere tebi ili celom odeljenju? Kako to tebi uvek fali bela?
Alo, gospođo, red je tamo iza. I ja isto žurim. Pa šta ako ste trudni? I ja sam bila trudna pa sam čekala.
Ne primamo više knjižice. Ako želite, mogu da vam dam broj privatne klinike, doktor je tamo popodne, pa ako želite…
Znate, epidural se plaća.
Kakav tender, znaš ti kolko je to papira? Dovedi ga u kafanu, znaš kakva je jagnjetina kod Bore…
Ma sve je to meni jasno, al gde sam tu ja?
Moramo malo podmazat’.
Svi kradu, što bi jedino ti bio pošten?
Znaš ti čiji je on zet?
Ruka ruku mije.
Možemo li se kako dogovoriti?
Završeno ti je to.
Pitam li ja tebe odakle ti pare?
Samo ti reci ‘’poslo me Boro’’, sve će oni znat’.
Ti ćuti, pusti mene da pričam.
Eto, toliko od mene… Studio…?
Autor: Daniela Bakić