Na Sajmu obrazovanja EDUFair već nekoliko godina za redom bira se najbolji nastavnik u Srbiji. Izbor se organizuje tako što predloge šalju učenici koji i glasaju. Veće škole, samim tim, imaju bolju šansu da nastavnik iz njihovih redova dobije nagradu, jer je veći broj učenika koji mogu glasati. Ali, ne bude uvek tako. Ove godine je nagradu dobila Maja Merdović, nastavnica engleskog jezika iz Beograda.
Z portal Blic ona govori o tome šta za nju ova nagrada znači, ali i kako bi obrazovni sistem u Srbiji trebalo da izgleda.
– Ova nagrada mi znači mnogo, baš zato što dolazi od đaka. Zaista se potvrđuje moje osnovno životno načelo, forma me uopšte ne interesuje dok nije ispunjena suština, a ona potvrđuje da je to što sam želela došlo do dece sa kojom sam radila. – kaže Maja Merdović, nastavnica engleskog jezika iz Savremene gimnazije u Beogradu i dodaje da je zahvalna, ali da za sebe ne misli da stvarno najbolja.
Smatra da ima dosta kolega koji su „ispod radara“, koji ne mogu da dođu do izražaja.
– Smatram da bi bilo dobro da nastavnici kroz svoju karijeru dobiju mogućnost da prođu kroz što više različitih kategorija, da iskuse rad u različitim uslovima. Pored toga, smatram da bi bilo zdravo da se nastavnici testiraju na svakih pet godina. Ne da skupe onih famoznih 100 poena kroz seminare i radionice, nego zaista, da budu motivisani da se unapređuju u smislu kompetencija – smatra Maja Merdović.
Kako kaže, misli da bi to bilo podstrek na celoživotno učenje, koje je važno za svaku profesiju, a kamoli za ovu.
Kada je reč o upotrebi mobilnih telefona, ova nastavnica kaže da bi njen savet bio da se pomirimo s tim da su uređaji sad deo svakodnevice i da se usmerimo ka tome da su i mobilni telefoni nastavno sredstvo za rad.
– Naravno, ne na svakom času, ne možemo sada igrati igrice na engleskom jeziku svaki čas, da banalizujem. Bilo koji predmet da predajete možete to da iskoristite. Vi ako želite da budete uspešni u bilo kom poslu, a naročito kada radite s ljudima, uvek morate da možete da se stavite u cipele onog drugog. Šta on očekuje od mog časa? Da sam ja sada učenik od 16 godina i da mi je osmi čas engleski, šta bih ja volela da čujem? Šta bi to mene zainteresovalo? I onda je lako. Ako sam ja zacrtala da ću danas raditi najtežu gramatičku jedinicu i očekujem da na sedmom ili osmom času njihova koncentracija bude puna i da jedva čekaju da čuju nešto što prosto ja moram da ispunim, nećemo postići neki uspeh. Bolje da osmislim interaktivne vežbe i da im to gradivo predočim na drugačiji način – poručuje ona.
Pokažite poštovanje pa ćete ga i vi dobiti
– Svaki profesor i prosvetni radnik bi svojim učenicima trebalo da se nametne znanjem, ličnim primerom i poštovanjem. Vi morate i da pokažete poštovanje da biste ga dobili. U jednoj tehničkoj školi, gde su sve učenici mahom muške populacije, moj glavni izazov bio je da sa tada dvadeset i tri godine zavredim njihovo poštovanje, da zaista shvate o čemu se radi. Pokažete poštovanje, ono se vrati. Pokažete entuzijazam i on se vrati – njen je savet.
Maja dodaje i da je prosveta kao lov u mutnom i sad treba da plivate u nekoj vodi koja zahteva mnogo administracije i pritisaka sa svih strana, (ne)razumevanje roditelja, dece – a od vas se očekuje da obrazujete čitave generacije.
– Država ne prepoznaje značaj prosvetnog radnika. Prosvetni radnik je kao jedno staro kuče koga više niko neće. Deca su se izigrala i hajde sada da ga damo, pa završi na ulici. Niko ne prepoznaje funkciju prosvetnih radnika koji najčešće više vremena provodi sa vašim detetom nego vi sami. Uz dužno poštovanje i čast izuzecima, prosvetni radnik često bolje poznaje i osećanja i navike vašeg deteta nego vi sami – kaža Merdovićeva.
Ceo intervju: Blic