Trpljenje lošeg braka zarad detetovog dobra je kao i bombardovanje za mir. Nemoguće. Kontradiktorno. Ne shvatam čega toliko lošeg može da ima u civilizovanom razvodu a da se destostruko gore već nije odigralo u lošem braku.
Izgleda da je problem u tome što je Srbima civilizovan razvod postao oksimoron, nešto nepostojeće, nevidljivo, gotovo mit. Civilizovan razvod u Srbiji je kao promaja. Svi su čuli da postoji ali niko nikad nije video. Ako ste vi civilizovano razvedeni, smatrajte da ste udareni. Promajom ili civilizovanošću, uglavnom niste skroz svoji.
Ako je brak loš to već znači da detetu nije dobro. Mnogo više trpi ono nego vi jer sve oseća iako mu ništa ne govorite. Toliko mu je loše da jedan razvod ne može ništa pokvariti. Ono već odavno ne razume kako mu govorite da ga volite, a vidi da se ne volite međusobno. Zar ne bi trebalo da je on posledica vaše ljubavi? Ne razume zašto spavate u odvojenim sobama, zašto kažete da nije ništa kad vas pita zašto plačete, zašto mora da ode u sobu kad počnete da se svađate. Nije mu jasno zašto se nikad ne poljubite pred njim, zašto se ne držite za ruke i zašto pričate loše jedno o drugom. Sve to mu je i više nego dovoljno da mu bude loše…
A ako zbog svoje sebičnosti brinete da će dete posle razvoda potpasti pod uticaj onog drugog roditelja, ili iz istog razloga kukavičlukom vođeni odlučite da ostanete u braku, znajte da ukoliko ste dobar čovek a potom i dobar roditelj, dete će vas uvek voleti i ceniti nezavisno od toga da li ste bili idealan supružnik. Jer dobar čovek ume da voli, dobar roditelj ume da da primer kako se voli, a idealan supružnik ne postoji. To će i ono shvatiti kad poraste.
Pustite ga da poraste polako. Ne kradite mu detinjstvo vašim svađama. Imajte strpljenja da njegova zrelost nađe razumevanja za vaše postupke. Ako ste ga gajili i vaspitavali ljubavlju – imaće ga. Ako od toga strepite – preispitajte se. Preispitajte se da li ste mu davali više ljubavi ili novca, zagrljaja ili igračaka, razumevanja ili lažnih obećanja. Ako jeste, jednog dana znaće da je taj razvod bio najlepši poklon koji je od tog lošeg braka dobio.
Razvodi kakvi god bili, civilizovani ili ne, imaju svoj rok trajanja. Posle toga postaju potisnuto sećanje ili životna lekcija. Izlape, isperu se, izvetre, makar u onom smislu bola, gorčine i ozlojeđenosti. Loši brakovi bez kraja su generatori tuge i straha. Kao perpetuum mobile rade na svađe, suze, i bol krećući se kroz vaš život do u nedogled. Zato, ako postoji nešto lošije od lošeg braka i njegovog kraja to su oni loši brakovi koji se nikad ne završe.
Izvor: Blogdan