Не, нема оправдања када вам из звучника загрми Баја Мали Книнџа и тачка!

23 јуна, 2022

“Да, од овог догађаја ће медији направити велику гужву, име школе ће бити облаћено где год се укаже прилика, а суштина ће бити избегнута…” – коментарише Дијана Малиџа, учитељица из Новог Сада јучерашњу вест која је обишла медије, да су деца на школској приредби у њеном граду певала и веселила се уз песме Баје Малог Книнџе.

Њен став преносимо у целости.

“Да се разумемо, не радим у Васи, али познајем много сјајних учитеља и наставника који раде тамо и који су светлосним годинама далеко од ове приче. Наравно, много ми је жао што су сада сви (неправедно) у овом кошу. Али…

Сама помисао да деца тапшу ручицама у ритму Баје Малог Книнџе, Цеце, Карлеуше, Северине и осталих у мени буди осећај презира. Како према извођачима, тако и према “педагозима” који у оваквим ритмовима и текстовима не виде ништа проблематично. Побогу!

Оправдање које је изнела директорка установе на неки уврнут начин и разумем. Знате ли зашто? Зато што се често “деци пусти” да се проведу, без икаквог увида у садржаје које читају, слушају, гледају… Једноставно, иде се грозном логиком да то “нису наша посла” , “нека им родитељи васпитавају укус”, “ионако то слушају ботоксиране Цеца-маме” и слични изговори. Истина, врло је тешко утицати на естетско неваспитање које деца понесу из куће и преобликовати га у нешто смисленије. Реч је о врло тешком процесу, али није немогућа мисија.

Колико сати разговора са децом су ови педагози “потрошили” да би резултат био овако поражавајући? Колико сати дивне класичне музике, блуза џеза, дивних вокала и текстова су ова деца слушала? О чему су разговарали и како су делали на часовима Грађанског васпитања? Да ли је прича о поштовању до те мере банализована да се од деце тражи пука репродукција о дефиницијама људских права које просечан ученик четвртог разреда тешко разуме? Дефиниције, саме по себи, су сувопарне и досадне ако им не удахнете живот примерима који су деци овог узраста блиски.

Овај догађај сам схватила као пропуст, незаинтересованост и лењост људи који раде са овом децом. Не, нема оправдања када вам из звучника загрми Баја Мали Книнџа и тачка! Нема никаквог “АЛИ” после овога!

Цену оваквих катастрофа наша деца ће плаћати предрасудама и незнањем све док је НАШ ОБРАЗОВНИ СИСТЕМ лењ, апатичан, незаинтересован, туп на овакве појаве. Не, није решење ни у репресији и отказима, него у мењању свести и едукацији деце, али и учитеља.

Зато, драге моје колеге, кад год уђете у учионицу ослушните децу и њихова интересовања. Не жалите да понекад “потрошите” цео час кад чујете да је неко рекао за некога да је Шиптар, Циган, ретард, педер и сл. Оваквих сати сам “потрошила и потрошила”… Само да знате да су то наплодоноснији сати за којима никад пожалила нисам.

За крај, моја породица и ја смо прошли ратни пакао у БиХ на најгори могући начин. Баш то болно искуство ме је научило колико су СВИ људи у тој дивној земљи пропатили и изгубили. Срце ми и дан данас крвари од носталгије, боли и сећања, иако је прошло толико времена. Баш та ужасна искуства ме мотивишу да децу учим да се домовина воли и брани ЛЕПОТОМ, а не отровима мржње који нас све у бившој Југи полако, али сигурно гутају у бездно…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


2 коментара на "Не, нема оправдања када вам из звучника загрми Баја Мали Книнџа и тачка!

  1. Петар каже:

    Све је уредно што се културе тиче, апсолутно сте у праву, само ми реците где је Баја Мали Книнџа, иако ни ја не волим ту музику, али истовремено не волим ни лажно другосрбијанско кризизерство, користио реч ,,педер” , ,,циган” или било какав расизам? Многе песме јесу настале у ратном периоду, али ми само реците где и престаните више да ширите неистине како постоји у Србији некаква нацизам или фашизам, никада га није било. Са културне стране гледишта ово је недопустиво, да се деци пушта таква музика.

  2. Tatjana каже:

    Nisam Bajin fan,niti slušam njegovu muziku. Samo se pitam kako “pedagog” ovako pristrasno piše o temi koja se treba posmatrati sa više razlicitih aspekata. Da li Vi osporavate nečije zanimanje ? I oni su uložili svoje godine i rad i trud u svoju karijeru,kakvu takvu ali njihova je. Da li je sramota onda biti i tetkica u školi i konobarica? Ako je sramota biti konobarica zašto postoji taj smer u našem obrazovnom sistemu? Da li ćemo ljude ceniti po zanimanju da li su čistačice,pevačice pa je to sramota a učićemo ih da svi budu direktori,profesori itd.a ako ne budu kapaciteti za “cenjenija” radna mesta dobićemo jednu nezadovoljnu osobu.

МОЖДА ТЕ ЗАНИМА
Дошло ми да вам кажем
ДЕТАЉНИЈЕ

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама