НЕЋУ дати двојку ако ученик није урадио ништа

Седим у својој учионици и размишљам о последицама инфлације оцена. У школи у којој радим администрација инсистира на томе да се ниједном детету не закључује оцена мања од двојке…

…чак и ако седи беспослено читаве године и ничим не показује да је савладало градиво.

 

Прети ми чак и оптужба за „непоштовање поступака и протокола” ако одбијем да ученику који не жели да учи закључим вишу оцену. Дакле, треба ли да попустим и следим крдо као и већина или да се заузмем за оно што мислим да је исправно и етично? Чини се да ће ми инсистирање на академској одговорности донети лошу оцену у мом учитељском досијеу.

Знајући последице, моји прсти и даље не могу да упишу ту лаж. Не могу чисте савести да упишем двојку, знајући да моји ученици нису учинили ништа да барем покушају да савладају градиво.

Зашто морам да дам отказ како бих се могла да се без стида погледам у огледало?

Зашто моји ученици морају да изгубе учитеља који је посвећен њиховом напретку?

Што ми као учитељи овде уопште радимо? Изигравамо родитеље и дајемо ученицима лажан осећај постигнућа. Сигурно је да ће им, једном кад пређу праг ове школе, последице академске неодговорности постати болно јасне.

Једном приликом, кад сам замолила ученике да узму оловку и папир у руке и почну да записују да би боље научили, чула сам неколико ученика како шапућу: „Па није да ћемо добити јединицу ако не будемо послушали!”

Овај феномен онемогућује учитеља да натера ученике да извршавају све задатке, па и оне који не одговарају њиховом расположењу или сматрају да за њега немају потребне вештине. Искрено говорећи, то омета процес учења у његовом самом зачетку и онемогућује учитеља да мотивише.

Зато моји прсти уписују јединицу за нерад, а процена мог рада и даље је у равнотежи. Нећу дати двојку ако ученик није учинио апсолутно ништа.

Пре него што компромитујем своју етику и оно што знам да је у најбољем интересу ученика, једноставно „погнем главу” и подучавам.

Ако делите моју реалност, оставићу вас с питањем које ме мучи свакодневно – шта учинити по том питању?

Аутор: Франческа Варен

Извор: theeducatorsroom.com