Preklinjem vas, nemojte živeti za decu!

maj 12, 2015

„Preklinjem vas, nemojte živeti za decu! Ne samo da njima to nije potrebno nego im je i štetno… Koliko promašenih sudbina, slomljenih srca, uvreda i nerazumevanja! Gledam žene koje se svega u životu odriču radi dece. A potom gledam tu decu radi koje su se njihove majke svega odrekle. Tužan je to prizor…
majkaisin
Majka je sama odgajila Vanju. Nikad se nije udala, sve je davala sinu, kupila mu stan, platila fakultet. Postao je divan muškarac, uspešan. Sada ima pedeset godina. Nikad se nije ženio, nema dece. Ceo život se trudi da vrati mami dug koji joj nije tražio. Ne uspeva.

Ksjušin otac je radio dan i noć zbog dece. Imao je velike planove – posebno za ćerku. Ona je bila pametnica. Pa je on maštao da ona postane lekar. Upisao ju je na fakultet. Ali ona se ispisala. Želela je da živi svoj život. Na svoj način. Htela je da postane umetnica. Tata je pokušao da je urazumi i – ispostavio joj račun. Sve je izračunao: koliko je koštala škola, sekcije, privatni časovi, odeća, hrana… I zatražio da mu vrati dug. Suvišno je govoriti da Ksjuša više nikad nije videla oca. Prošlo je od tada preko trideset godina…

Mama se zbog Ire odrekla ličnog života. Posle razvoda nije se ni sa kim viđala, plašila se da ne istraumira ćerku. Ćerka je porasla i ne može da ostavi mamu. Ne može ni sa kim da se viđa. Ne može čak ni da pomisli da ostavi mamu i da se pozabavi ličnim životom. Ira ima četrdeset godina. Nije se udavala. Nema dece.

Igorovi i Ženjini roditelji su bili najdivniji roditelji. Sve su činili za decu, sve moguće i nemoguće. Porodica je uvek bila složna, porodični praznici, odmori… Samo što su u tom roditeljstvu njih dvoje izgubili odnos muž–žena. Više ih ništa nije vezivalo. Proživeli su zajedno trideset godina, kao tata i mama. A potom, kada su deca otišla svojim putem, oni su se naprosto razveli. Ženja dan-danas ne može da se dozove od te tako goleme obmane. Ima trideset sedam godina i još ne planira da se udaje. Plaši se da se i njoj ne ponovi tužna priča. Posle razvoda mama je brzo uvenula…

Goša – dugo čekano dete. Svi su nad njim oduvek treperili, brinuli se, čuvali ga, čak i previše. Istinu govoreći, njegova majka je prestala da čeka princa i odlučila da rodi sebi dete. A potom je odlučila da se posredstvom Georgija ostvare svi njeni snovi. Trudila se na svaki način da od njega napravi vunderkinda. Učio je nekoliko jezika, išao na nekoliko sekcija, svirao harfu… Majka se dičila sinom i stalno ga molila da odsvira nešto gostima. Harfa je tako egzotična! Goša je u petoj deceniji života. Razvodi se. Njegovu decu vaspitava drugi muškarac. Goša nema ništa protiv. Do dan-danas nije načisto šta želi od života. Vunderkind nije postao. Nije izdržao i slomio se. Sada pije. Pre posla, umesto posla i posle posla. Mama to ne vidi.

Malo li je takvih priča i mnogo li je radosti i veselja u njima? Kada dete postane smisao života, to je za njega preteško breme. To je kao da je zaključano u sobi u kojoj će pre ili kasnije nestati vazduha. U početku je moguće tako živeti, ali postepeno počinješ da otežano dišeš. Dišeš otežano od ljubavi i brige.

I nije dovoljno što dvadeset, ili koliko već, godina živiš u zagušljivoj životnoj pustinji, nego ostaješ i dužan. Podnosi ti se račun, mada ti se činilo da si samo došao u goste. I rado bi pomogao domaćinima – sam i na sopstvenu inicijativu. Ali sada ti se na tacni servira račun za celih dvadeset godina, za koje vreme je tvoj svaki udah pržio tvoju utrobu…

Nadalje ima više varijanti. Dete taj račun može plaćati večno. Poput Ire i Vanje s početka priče. Ili protestovati – početi da pije, pokidati sve veze – kao Goša i Ksjuša… Retko ko je kadar da razume i prihvati takav odnos roditelja. Da razume i prihvati, a da pritom ne žrtvuje svoj život, svoja interesovanja.

Zato vas preklinjem, ne živite za decu! Nađite drugi smisao svog života, nađite drugi smisao materinstva i očinstva. Da male devojčice i dečaci, dolazeći na ovaj svet, ne postaju taoci i žrtve vašeg „dobročinstva“ i brige.

Volite svog muža. Deca će porasti i otići, a on ostaje s vama. Vi možete dati primer deci i vaš odnos može biti razlog da požele i sami porodicu, decu. A možete i ubiti svaku želju, ako budete opsednuti detinjim problemima i ignorisali odnos supružnika.

Volite sebe. Ne zaboravljajte sebe jureći za detetovom srećom. Nemojte se odricati nove haljine zbog novog robota. Ne menjajte kozmetičara za privatnog učitelja. Ako sami o sebi ne vodite računa, šta možete dati drugome? Kakav primer? Kakvu ljubav? Odakle?

Smisao života potražite van aspekta materijalnog. Ovaj život jednom će se završiti, čak i ako sada odbijate da pomislite na to. Duhovna praksa, religija, molitve… Možete odatle crpsti životnu snagu umesto da je isisavate iz dece.

Na živite za decu, preklinjem vas. Kada sretnem ljude kojima su roditelji pružili sve pa i više od toga, veoma mi je teško da ih gledam u oči. U velikoj meri prepoznajem sebe i svoj bol. Vidim iste muke, slomljena srca, prazne duše. U njihovim očima – krici za pomoć. Bol, očaj, krivica… Oni – kao i svako dete – silno žele da vole svoje roditelje. No u tom slučaju, naprosto neće preživeti…

Dajte svojoj deci mogućnost da žive i dišu. Onda će moći da rastu i razvijaju se. Onako kako ih vodi sopstveni put. Uloga nas kao roditelja je jednostavna: zalivati na vreme, ne zaklanjati sunce, čuvati od štetočina. A dalje će se dete, kao cvet, snaći i samo, i ispoljiti sve najbolje u sebi što mu je odozgo dato.

Prevela: Vesna Smiljanić Rangelov

Izvor: detinjarije.com

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


12 komentara na "Preklinjem vas, nemojte živeti za decu!

  1. elena kaže:

    MENI SU MOJI RODITELJI PRUZILI SVE I TO IM NIJE UNISTILO ZIVOTE,CAK NAPROTIV JA SAM POSTALA OBRAZOVANA OSOBA I ISPUNJENA A NJIHOV ZIVOT IMA SMISAO

  2. Biljana MK kaže:

    Nema veze
    Nadam se da cete me razumeti
    Ovo nema veze, ako se roditelj odrekne sebe za dete ne znaci to da ce on/a nauditi detetu
    Steta je ako roditelj misli da je dete negovo (ono je negovo ali zivot tog deteta ne pripada roditelju)
    I sad ja se odricem svog zivota za svoje dece, ali ja ne ocekujem da oni postanu nesto sto bi ja htela ili da se vezu za mene
    Ja se ustvari ne odricem svog zivota zbog njih, ja sam kao i navedene roditelje izgubila svoj zivot, izgubila sve, i kad sam dobila decu oni su postali jedino sto imam, jedina zadaca koju treba da resim u zivotu. Ja ne smatram da su njihovi zivoti moji i njihova idnina moja, ja samo im dajem sve sto imam i vreme i matrijalni stvari i iskustva im pricam, jer meni nista od tog ne treba vise.
    Ja cu biti ponosna na njih bilo da bi bile frizerke ili profesorice, cak i nedaj Boze kad bi poput mene izgubili sve u zivotu i kad bi preostalo samo da budu majke ja bi bila ponosna na nima
    Ja ne trazim da mi posvete zivot kao ja nima, ako budu mogli da mi donesu unucad i da me pokane na diplomske ako bude, ako mogu da me otprate do lekara kad budem stara neko od njihovih familija (i ja sam to radila za stare), Ako su daleko da mi se jave
    Puno sam napisala. Ali uglavno nije greska u ono sto su roditelji dali decu, vec u ono sto su ocekivali od njih ili im nisu rekli da to ne rade da bi dobili nesto. To rade iz ljubavi.

  3. dragana kaže:

    Upravu ste kad roditelj daje i ocekuje od dece,to je veliki teret za dete .Ja sam osetila to na sebi jer ceo zivot sam se trudila da mojima bude sve ok ,da ih neobrukas da budes dobro i posteno dete .Nehvali tome nista ali ali ima kad bi nesto odradio onako kako tvoje srce hoce a ti osecas taj teret da ti roditelji nebi zamerili.Ja imam dva sina i moju decu nevezujem za sebe ucim ih da moraju sami da se bore u zivotu to su slatke muke i obaveze,sami da idu u skolu sami na trenig sami da rade domaci ja sam tu i sve to posmatram ,ali sam tu za njih da poguram tamo de oni zastanu de se njima ucini da je tesko.Neucenjujem decu radi ucenja,ali nagradim ih pruzam im ljubav a pre svega PODRSKU koja je ja mislim naj bitnija.

  4. m kaže:

    Onaj ko nema dete o ovome ne moze da pise, a ko ga ima zna da bi i svoj zivot dao za njega, da je to dete blagoslov od boga dat i naravno da se zivi za njega.

  5. jasna kaže:

    Treba imati mjeru u svemu. Pomoći, usmjeriti, voljeti svoju djecu. Ali ne pretjerivati i stvarati kult ličnosti od svoga roditeljstva.Roditelji , vratite se u period kada ste bili djeca, i odrasla djeca. Sve što vam je smetalo kod roditelja, ne radite svojoj djeci.

  6. Liliana Grbic kaže:

    Imam jednog sina,nema nista lepse od uloge ajcinstva,roditeljstva,i suprug i ja posveceni smo mu dovoljno.Ima ljubavi u izobilju.Medjutim,ucim ga da je u zivotu potrebno da se snalazi,da sam donosi vazne odluke,da se druzi po licnom izboru i da shvati da cemo mi jednom morati umreti i da kao jedinac ne sme da dozvoli da zivot stane,da padne u ocaj.Svestan je i teske situacije u kojoj smo se svi danas zatekli i to je kod njega razvilo potrebu da sam sebi povremeno zaradi neki dinar,da nauci postovati mukom stecen novac.Vedar je,veseo,iskren i pravdoljubiv.Nisam za sa treba biti suvise strog,nepristupacan ili opet suvise popustljiv.Sa decom treba razgovarati,objasniti im da ne moz vecno neko da ih stiti,da je potrebno da se bore sami da ostvare svoje ciljeve,a mi roditelji smo tu da ih bodrimo i podrzavamo.Nemam nameru da se uplicem u njegovu privatnost,njegov zivot je samo njegov,a mi smo tu samo da ga posavetujemo i brinemo naravno nolio koliko je to priroda vec uredila.Mnogo ce im lepse biti kada osete da imaju slobodu misljenja i odluka.

  7. Boki kaže:

    ova gospidja icigledno nema dece, to je ceo moj komentar

  8. Sonja kaže:

    A za čega onda vredi živeti. Ovaj tekst je skroz bez veze.
    Znam dosta muškaraca i žena koji su ostali sami i danas se pitaju zbog čega žive i rade. U početku su gradili karijere. Jedna moja koleginica od 57 godina, koja je sama, redovno ide kod psihijatra i pije lekove da može da radi. Jedan moj kolega koji je takođe bio sam, davno se propio i umro od alkohola sa nepunih 50 godina.A gde su ona silna deca koju su roditelji ostavili još u kolevci. Mora da su jako srećna što nemaju okove koji su im namakli roditelji. Ne, verovatno pate što nisu voljena i postju nesigurna za celi život.

    1. Lola kaže:

      Dete oplemenjuje zivot, ali ne treba da bude JEDINI smisao tog istog zivota, jer u tom slucaju pricamo o osobama koje su neostvarene na svim drugim poljima sem na bioloskom. Biti majka i nije nesto….i krava je majka, i ovca je majka… Biti DOBRA majka i imati DOBRU i uspesnu decu- e to je vec nesto! A da biste i vi i deca bili srecni i uspesni, morate biti ostvareni i na drugim poljima. Vi pominjete koleginicu, evo ja imam rodjaku koja mi kaze “jedini smisao su mi moja deca…nemam posao, nemam srecan brak, nemam prijatelje, nisam postigla nista”. Je l to, po Vama, srecan zivot? Sta cemo sa roditeljima koji imaju decu ali su ta deca u inostranstvu i ne javljaju se? Je li to, onda, bolje od Vase koleginice? Umiru od alkohola i ljudi sa porodicama. Donekle ste u pravu, ali ljudi koji traze opravdanje svog zivota jedino u potomstvu su ljudi koji su obicno malo toga drugog postigli. Valjda smo ljudi pa cenimo jedni druge i van reproduktivnih sposobnosti.

  9. Dragana kaže:

    Kako da nadjem lektiru…Pravu?

  10. Ana kaže:

    Kakav idiotski i sebican tekst!!!

    1. Alma kaže:

      Tekst uopste niste razumeli, Ali niste jedini…roditelji se toliko posvete detetu da resavaju sve njegove problem I obaveze, I kada ne ispadne onako kako su oni zamisljsli prave od sebe zrtve, po principu “I to mi je hvala” da ne pominjem koliko su u stanju kandzama da se drze za decu I ponasaju se neracionalno. Godinama Sam molila majku da suprugu I meni ne upada u kucu pa potom I u spavacu sobu bez ikakve najave I kucanja, jer sta god da zatekne u stanju je da najnormalnije ponudi rucak I pita jesmo li gladni. Je l to vama normalno? Kad pokusam da pricam s njom odmah krene naricanje “ja Sam sve za tebe ucinila a ti me izbacujes is sobe”- idi zeno setaj, nadji hobi, ne upadaj mi u kucu kao lopov! A koliko takvih svekrva ima, ihihii! A takve odmah prepoznate- nemaju prijatelje, ne vode racuna o sebi I zdravlju, jer je ceo njihov zivot samo dete, da bi posle Tom istom detetu podnosili Racune koliko su se zrtvovali za njega.

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama