Nisu ni mame svemoguće, nešto je i do tate
Zatekla me nedavno objava na Fejsu. Tražila sam joj izvor, i došla dovde: http://vukajlija.com/ravnopravnost-polova
„Marija Ivanović“ je ustala jutros. Sela je u svoj automobil koji su izmislili i napravili muškarci iz metala koji su izlili muškarci od rude koju su iskopali muškarci. Nalila je benzin iz nafte koju su dobili i preradili muškarci i odvezla se putem koji su asfaltirali muškarci. Ušla je u zgradu koju su sagradili muškarci od betona koji su zalili muškarci i cigli koju su sazidali muškarci i greje kotlom koji su napravili muškarci pomoću goriva koje su opet preradili muškarci, popela se liftom koji su montirali muškarci. Upalila je svetlo koje su instalirali muškarci, prelila je vrelom vodom, podgrejanom na gasu koji su dobili muškarci, kafu koju su prevezli avionom muškarci sa plantaže koju obrađuju muškarci. Sela je za kompjuter koji su izmislili muškarci, otvorila je program koji su napisali muškarci, ušla na na internet koji su stvorili muškarci i slovima azbuke koju su napisali muškarci ispisala: „Ja sam nezavisna žena, šta ce meni ti alkoholičari“?
Mislim da nije u redu da ovakve priče lutaju same bespućima interneta.
Zato joj dajem drugu stranu, ravnoteže radi.
„Nikola Mijatović“ je ustao jutros.
Nikolu je rodila žena, noseći ga pod srcem devet meseci, posle deset sati muke. Dojila ga je dugo, jer se to valja za mušku decu, preko godinu dana. Ljuljala ga je nežno dok su mu rasli zubići, kad je imao temperaturu, a bio je bolešljivo dete. Nosila na rukama i kad je imao 20 kila, iako je ona imala 50. Vodila ga ujutru u obdanište, trčala po snegu i ledu, da bi stigla u fabriku košulja, gde je radila za malu platu, koju često nije ni primala.
Odrekla se svega, da bi Nikola mogao da trenira fudbal, nikada sebi nije kupila novo, a da njemu zafali. Uvek su on i otac jeli batake, za majke je trtica, baš je dobra, voli ona to tako.
Nikola je obukao košulju koju je izatkala žena, koju je sašila žena, možda baš njegova majka. Košulju je majka oprala i majka ispeglala. Majka je i kupila, za svog sina, on radi u uspešnoj firmi, da se ne bruka.
Pojeo je doručak, mladi sir, koji je napravila žena na pijaci, od koje njegova majka stalno kupuje, i jaja koja je sakupila žena. Doručak je napravila njegova majka, pre nego što je zorom otišla na svoj posao. Majka radi od sedam, srećna što joj sin, koga je školovala, radi od devet. Namrštio se, hleb je bio malo suv, dva sata je stajao izrezan u kuhinji.
Obuo je cipele, koje je kupio od prve plate, išla je majka sa njim, ona se bolje razume. Bile su poskupe, ali je majka dodala od svoje ušteđevine, da ima dete.
Odvezao se na posao, automobilom čije su sve sitne, najmanje delove, napravile žene. Za platu 25% manju nego što imaju njihove kolege muškarci na istoj traci. Automobil mu je kupila majka, kad je prodala ono malo očeve zemlje, koju je nasledila. Brat je nasledio kuću od oca, njoj, eto, da ne bude da je bez išta, ostala ta njiva, pa je prodala, da sin ima kola.
Ni majke ne mogu baš sve.
Izvor: katarina.typepad