U većini slučajeva, noćno mokrenje se javlja zbog slabijeg razvoja detetove bešike. No, isto tako, brojni su slučajevi u kojima dolazi do noćnog mokrenja kada je dete emocionalno uznemireno. Na primer, kada malo dete počne da piški noću u krevet, iako je mesecima ili godinama pre toga bilo „suvo”, to može biti refleksija na dnevni strah ili nesigurnost. Pojava ovog poremećaja najčešće se vezuje za osećajne činioce i uslove u porodičnoj sredini koji na ovaj ili onaj način utiču na uspostavljanje i organizaciju ove funkcije.
Noćno mokrenje ponekad može biti povezano sa poremećajem spavanja deteta. Razmislite da li je neko u porodici imao iste simptome kada je bio mali. Razmislite koje su se to promene, tranzicije izdešavale u proteklom periodu a koje mogu biti okidač. Mnogo se govorilo o tome da dete sa ovim poremećajem nesvesno pokušava da skrene pažnju svojih roditelja.
Pogrešno je razmišljanje da dete koje mokri u krevetu pati od nedostatka ljubavi. Međutim, često se primećuje da dete zapostavlja svoje potrebe (dnevne ili noćne) i da ima ponovne teškoće pri rođenju mlađeg brata ili sestre, ili kada majka počne da rad i sl. Ako roditelj na to reaguje kritikama, kažnjavanjem, može razviti jak osećaj stida i frustracije kod deteta. Dakle, ohrabrite svoje dete, pružite mu podršku i veru da će uskoro prestati to da radi. Neophodno je da se roditelji dece koja mokre pridržavaju nekih uputstava. Posebno treba obratiti pažnju na konzumiranje tečnosti pre spavanja, ohrabriti dete da piški pre spavanja, pohvaliti dete SVAKI PUT kada se ujutru probudi suvo, izbegavati bilo kakvu vrstu kažnjavanja, buditi dete tokom noći da piški, konsultovati se s lekarom i ukoliko ima potrebe, pružiti detetu adekvatnu terapiju. Neka deca nisu dovoljno motivisana da se sama leče. Ona navode da im ne smeta što je postelja mokra. Da bi se motivisala na saradnju i samopomoć, roditeljima se savetuje da ih nateraju da svakog jutra sama promene svoju posteljinu. To nije kazna i ne treba je u vidu naredbe i prekora nametati detetu. Treba ga zamoliti da samo uradi ovaj posao, a kada mu to dosadi, može se desiti da nesvesno prestane, ili manje učestalo mokri u krevet. Oslobađanje od ovog zadatka deca doživljavaju kao nagradu koja povećava motivaciju za lečenje. Blagovremeno javljanje lekaru i psihologu može doprineti rešavanju ovog problema u velikom broju slučajeva. Posebno je važno da ne zaboravim da vodite računa o vašem međusobnom odnosu poverenja, kako ne bi došlo do skrivanja pomenutog problema kroz manipulaciju i laži od strane deteta.
Razgovarajte sa svojim detetom o strahovima, emocijama, približite mu se putem igre. Psihički uzrokovana enureza javlja se kod povučenije i senzibilnije dece. Što su starija osećaj srama može pogubnije delovati na detetovo samopouzdanje a samim tim i uticati na pogoršanje problema.
Noćno mokrenje je najčešće samo još jedna životna faza kroz koju brojna deca prolaze. Budite pre svega strpljivi, uz pozitivan pristup pun podrške i ljubavi. Ukoliko dete budete budili svako veče, šaljete poruku da vi kontrolišete situaciju i ono se samo oko toga neće truditi. Doduše, time ćete možda izbeći pokoju mokru pelenu, ali dugoročno nećete rešiti problem. Posebno nemojte pokušati izvesti taj potez tako da se dete pomokri u polusnu pa da ponovno brzo možete oboje na spavanje. Efekat tog poteza biće upravo ono što želite izbeći – vežbanje nesvesnog mokrenja u snu.
Dakle:
– Redukujte unos tečnosti. Nemojte detetu davati ništa da pije 2 sata pre spavanja.
– Neka vaše dete još jednom ode u toalet pre nego što legne u krevet.
– Umesto fokusiranja na to da je važno da vaše dete ostane suvo tokom noći, veoma je važno da shvati da je važno da tokom noći ustaje i ide u toalet AKO oseća potrebu.
– Obezbedite uslove da dete ima slobodan prolaz do toaleta. Sklonite sve stvari na koje bi mogao da se povredi ili ostavite svetlo upaljeno u hodniku. Takođe, možete u sobi ili hodniku da ostavite nošu.
– Nagradite dete kada ostane suvo tokom noći ili kad se samo probudi i ode u toalet. Međutim, treba biti oprezan jer sistem nagrađivanja uspeva kod neke dece, dok kod druge nema nikakvog efekta.
– Budite strpljivi i pružite podršku mališanu. Što češće ga ohrabrujte i nemojte praviti problem svaki put kada se dete u toku noći upiški u krevet.
– Uvedite pravilo u kući da je zabranjeno zadirkivanje! Izbegavajte da diskutujete o problemu noćnog mokrenja pred ostalim članovima porodice osim ako dete samo to želi.
– Podstaknite osećaj odgovornosti kod deteta. Objasnite mu da želite da mu pomognete da zajedno prebrodite ovaj problem.
Ana Kalajdžić, specijalni pedagog (defektolog) i porodični psihoterapeut
psihoterapeut.ana@gmail.com