Ocenjivanje u školi mora biti nepristrasno. Ono je priprema za sve ispite koje treba položiti u životu jer obrazovanje nije samo sebi svrha, ono treba da gradi i oblikuje čoveka, razdvoji dobro i loše.
Deca su nam već godinu dana na ulici. Lome se koplja u vezi sa njihovim učešćem u društvenom previranju. Neki ih vide kao heroje i nosioce slobode, neki ih svode na izmanipulisanu masu, nezrelu i neradnu.
Hajde da budemo objektivni. Ocenimo ih onako kako zakon nalaže, kako se to decidirano traži Pravilnikom o ocenjivanju.
Ocenu odličan (5) dobija učenik koji:
− u potpunosti pokazuje sposobnost transformacije znanja i primene u novim situacijama;
Studenti i đaci su kroz školovanje naučili šta je pravda, šta čini istinsku zajednicu koju zovemo državom, šta treba čoveku za dostojanstven život, koji su dometi slobode svakog pojedinca. Kroz nastavu istorije, srpskog jezika, građanskog vaspitanja, bavili su se istorijskim nužnostima, društvenim razvitkom, sagledavali sudbine pojedinaca u zarobljenom društvu, analizirali moral sa lica i naličja. Nisu im nepoznate velike svetske revolucije i njihovi uzroci, umetnički pokreti koji su doveli do velikih prevrata na duhovnom planu, prava građanskog društva i njegovo uređenje.
Sva stečena znanja su primenili boreći se za pravedno društvo bez prisile i represije, u kome rade institucije i postoji sigurnost za svakog pojedinca. Osudili su devijacije koje su prepoznali. Ne pristaju na poluistine, laži i manipulacije koje služe anesteziranju. Zahtevaju državu po modelu koji su u školi naučili.
− sa lakoćom logički povezuje činjenice i pojmove;
Deca za koju smo mislili da se drže isključivo ekrana, razumno su otkrili zašto je celo društvo u stanju neprekidne razdraženosti, siromaštva i mržnje. Shvatili su šta ih tera od kuće u neizvesnost. Uprli su prstom u nepravdu koja ih ucenjuje političkom pripadnošću ne mareći za znanje i kvalitet. Sa lakoćom su povezali korupciju sa nepravdom, osudili krađu koja ukida pravo na život. Kolektivno stavili iznad ličnog, jer ne postoji sloboda za pojedinca u zarobljenom društvu.
− samostalno izvodi zaključke koji se zasnivaju na podacima;
Za ovih godinu dana omladina nije ni jednom dozvolila da im se zaključak nametne, bez obzira da li on dolazi sa političke, zakonodavne ili roditeljske strane. Držali su se isključivo podataka, onih razumskih, izvedenih na osnovu činjenica koje su u sagledali. Ni jednu udicu nisu progutali. Ako su imali nedoumicu, znali su koga treba da pitaju. Dakle, struka pre svega, istina i činjenice kao relevantan okvir uza odluku.
− rešava probleme na nivou stvaralačkog mišljenja i u potpunosti kritički rasuđuje;
Naša deca ne prepisuju. Naučili su dovoljno jer pokazuju kako se teorija pretvara u praktično, kako se usvojeno znanje sa stranice uliva u život. U gruboj stvarnosti koja im je ostavljena, oni su odbili da budu besni i nemušti kritizeri po ćoškovima. Raskinuli su sa navikom pasivnog posmatranja, počeli su da rasuđuju šta je neophodno učiniti, biti akter, a ne žrtva.
− pokazuje izuzetnu samostalnost uz izuzetno visok stepen aktivnosti i angažovanja.
Pročitali, naučili, rasklopili, osmislili maketu novog, zahtevaju rešenje. Ne zavise ni od koga, poveli su i roditelje, nastavnike, komšije i prijatelje. Ubedili ih da je moguće. I tako godinu dana.
Možemo li se složiti da se ova mlada generacija oceni peticom? Za znanje, hrabrost, ideju, energiju. Nadam se da možemo…ako smo zaista nepristrasni.
Osim znanja, u školi se ocenjuje i vladanje. Opet prema pravilniku.
Ocenu primerno (5) dobija učenik koji je ostvario sledeće uslove:
– ističe se u izvršavanju školskih obaveza koje se odnose na nastavu i druge oblike rada i ispunjava ih u potpunosti i pravovremeno;
Nije samo prisustvo na nastavi obaveza jednog učenika. Neko može biti prisutan na svakom času, a da od lekcije u glavi ne ostane ništa. Jedan učenik viših razreda srednje škole, jedan student, mora imati svest o školi kao instituciji koja je sastavni deo društva.
Gradivo nije samo sebi cilj. Ono oblikuje ličnost i uči je samostalnom mišljenju. Ta deca moraju uviđati da li njihova škola ispunjava moralne i duhovne kriterijume da se školom nazove. Oni imaju obavezu da je brane od političkih komesara i nedoličnog ponašanja. Oni moraju podići glas kada je nastavnički kadar na listi za odstrel, kada direktor, umesto autoriteta i dijaloga, plasira uvrede i pretnje gostujući po opskurnim televizijama.
Deca sve ove obaveze ispunjavaju sa mnogo više hrabrosti i nepokolebljivosti nego što to čine i njihovi roditelji i njihovi nastavnici.
– poštuje pravila ponašanja i mere bezbednosti;
Stvoreni su plenumi, organizacije za primenu direktne demokratije, u kojima se striktno poštuju pravila ponašanja. Poruke u vezi sa postignutim dogovorima prenose se impresivnom brzinom i važe za sve kao deo usvojene discipline. Prvi put možemo videti kako masa od nekoliko desetina hiljada duša ćuti bez pogovora. Koliko je ovo teško sprovesti, zna svako ko je pokušao da umiri samo jedno odeljenje. Oni su uspeli.
Napravljena je redarska služba. Znaju se pravila ponašanja. Predviđaju se moguće nevolje. Štite se i pratioci i protivnici. Na podlaktici se ispisuju imena i brojevi telefona. Upozorava se ako stvari izmiču kontroli.
– predstavlja pozitivan primer za ugledanje, ističe se u razvoju i negovanju atmosfere drugarstva i konstruktivnog rešavanja konflikata u vršnjačkoj populaciji;
Nisu li ova deca pokazala domaće vaspitanje, nisu li pokazali da su dostojni nosioci državnih obeležja, nisu li učinili da humanost i ljudskost postanu neprikosnovene odrednice, a prostakluk i mržnja relikt prošlosti koja nas davi i tera na zlo?!
Prešetali se Srbiju. Podržavali i nosili jedni druge. Prevazišli podele, i nacionalne, i verske, i svake druge. Rešili konflikte koji su nam decenijama vešto poturani da se oko njih svađamo i gložimo, samo da ne vidimo pravu sliku stvarnosti. Skinuli su poveze sa očiju, narod se konačno pogledao i shvatio šta je uzrok svih problema.
– svoje stavove brani argumentovano vodeći računa o osećanjima drugih i usvojenim pravilima ponašanja;
Studenti i đaci su izneli svoje stavove, formulisali zahteve, naslonili su ih na temelje pravne države i morala. Traže da se zakoni (usvojena pravila ponašanja) poštuju jednako za sve. Dobili su omalovažavanje i uvrede, batine i hapšenja. Pripisano im je vandalstvo od koga su se ogradili i argumentovano branili. Bez psovke, pozivajući na mir i strpljenje.
– svojim ponašanjem i inicijativama koje pokreće, promoviše pozitivne vrednosti, toleranciju, humanost, solidarnost i odgovornost prema sebi, drugima i okruženju;
Ova deca žele pravedno društvo, jednake prilike za sve, život u sigurnosti i dostojanstvu, bez laži, bez diploma za pare i ucena, bez povlašćenih i rehabilitovanih po direktivi.
Tolerancija, humanost, solidarnost su postali oličenje studentskog pokreta. Tolerancija za sve vrste različitosti, od čega ne odustaju, iako su često zbog toga kritikovani. Divlji šovinizam sa svake strane zamera im zastave i marame, šajkače i brkove, prebrojava zvezde, zahteva otvorene karte i geopolitičko opredeljenje. Nema odgovora. Insistira se na jedinstvu različitosti.
Jer…poštenje i saosećanje mora se imati i prema čoveku, i prema psu. Jedino tako si čovek. Ako žališ pregaženog psa ili stojiš pored majke koja traži odgovornost za smrt svog sina. Za psa ti se smeju jer preteruješ, a majku polivaju glasnom muzikom uz tercu malograđanskog hora koji propisuje kako se majka ima ponašati dok je u žalosti. Ali ti ne haješ, jer znaš ko si i zašto si baš tu, na toj strani, odgovoran i prema sebi, prema sopstvenom biću, ali i prema biću ovog naroda koji mora jednom ozdraviti ako želi da živi.
Možemo li se složiti da je omladina zaslužila i peticu iz vladanja? Možemo li ih pohvaliti za hrabrost da podignu glas za sve ono što smo mi prećutali? Možemo li biti ponosni na njih ili ćemo zaslepljeni mržnjom, indukovani propagandom koja nas drži u mentalnom ropstvu, prekršiti pravilnik propisan zakonom, ostati pristrasni i verni šupljim obećanjima, dvorskim igrama, Potemkinovim selima?
Godinu dana nam deca hodaju. Crtaju mapu puta. Bacaju kamenčiće za kojima treba poći. Treba razmisliti šta će biti ako ne krenemo, ako ne shvatimo poruku, ako prokockamo budućnost držeći se za dasku broda koji tone u besmisao.
Autorka je prof. srpskog jezika i književnosti iz Šapca