Optuživao sam suprugu za nered u kući, ali nisam bio u pravu!

jun 18, 2015

 
Pravio sam police u garaži kada mi je devojčica iz komšiluka, jedna od prijateljica moje četverogodišnje ćerke, prišla i rekla: „Upravo sam videla vašu kuću. Prilično je neuredna. Norina mama bi trebala da više posprema“.
nered
„Pojedini bi tvoj komentar smatrali nepristojnim“, rekao sam.
Devojčica me je pogledala sarkastičnim osmehom i rekla: „Da!“
Ono što je zapanjujuće u onome što petogodišnjaci kažu jeste da je to 100% iskreno. I zaista, naša kuća je u neredu. U to vreme, verovatno sam mogao nabrojati milion razloga kako bi objasnio hrpe nereda, razbacan donji veš, korpe pune opranog veša kako stoje usred dnevnog boravka, i tako dalje. A na stolu je uvek nekoliko narukvica, lutki, plastelina, kao i prljavog suđa.
Po našoj kući ili balkonu uvek trčkaraju  deca iz komšiluka, oni jedu našu hranu, prave nered uzimajući naše igračke i nikad ih ne vraćaju na mesto. Takođe imamo novu bebu, što je verovatno najveći (i najbolji) razlog neurednosti naše kuće.
Ali ništa od ovoga stvarno nije važno, jer čini se da nema opravdanja za neurednu kuću.
Ima ljudi sa neurednijim kućama. Video sam ih. I kad sam bio mlađi, išao sam po tim kućama, i govorio stvari poput: „Upravo sam video vašu kuću. Prilično je prljava“.
Onda bih otišao svojoj kući i pričao bih svojoj majci o tome, i mi smo se smejali i osuđivali vlasnike neurednih kuća. Moja majka bi govorila stvari poput: „Zar ona ne vodi računa o svojoj deci? Ili svojoj kući?“
Krivica uvek pada na majku.
Iako živimo u vremenu partnerstva i jednakosti, gde nije neuobičajeno videti oca koji ne radi (bio sam to jedno vreme), bez obzira na dinamiku porodice, ljudi i dalje okrivljuju ženu za naš neuredni dom.

Znam to jer sam, takođe, krivio suprugu za našu neurednu kuću.

Nedugo nakon što je prestala da radi i ostala kod kuće, počeo sam biti jako osuđujuće nastrojen. Gledao bih po kući i razmišljao: „Imaš samo jedan posao! Jedan posao! Da se brineš o kući“.
Nikada nisam mislio o činjenici da decu jednostavno nije briga ukoliko vi brišete prašinu. Oni će svejedno prosipati čips po podu. Kada nisam radio, pomeo bih pod ispod stola, a 10 minuta kasnije ponovo bi bio prljav. Deca bi odložila svoje igračke pre spavanja, a ujutru prije nego što bih čak i ustao one bi bile opet tu.
Ne znam za vašu decu, ali moja deca su izuzetno dobra u pravljenju nereda.
Ono što sam otkrio jeste da je briga o kući zapravo kolekcija od milion poslova sa punim radnim vremenom. Moja supruga je domaćica, ona koja disciplinuje, učiteljica, medicinska sestra, vozač, tešitelj, kuvarica, vanredni student, volonter u školi, i još mnogo toga.
Pre nekoliko godina, Mel i ja smo se posvađali oko kuće. Rekao sam joj da je to sramota. Pitao sam je šta radi tokom celog dana. „Pa, ne može biti toliko teško da kuća bude uredna“, rekao sam.
Žestoko smo se posvađali. Rekla mi je da moram da shvatim zbog čega je ona protiv. I onda mi je rekla nešto što me stvarno dirnulo. Ona kaže: „Ponekad moram da biram između čišćenja kuće i toga da odvedem Tristana i Noru u park. Ili da se družim s njima, da ih učim čitanju i pisanju. Nekada moram ili da operem sudove ili da naučim našeg sina da vozi bicikl, ili našu ćerku da hoda. Iskreno, radije radim ove druge stvari. Neću da budem majka koja ignoriše našu decu, i sebe, jer sam prezauzeta brinući se o tome šta bi komšije rekle da je nered u našoj kući“.

Više ne gledam u prljavo suđe s pretpostavkom da je dokaz da Mel sedi po celi dan. Umesto toga, podignem se i operem suđe. Shvatio sam da to nije njen nered, već naš nered, i počeo sam više da pomažem.

Prestao sam da brinem o kući i počeo sam da obraćam pažnju na razvoj naše dece. Počeo sam da obraćam pažnju na to koliko su srećni, i kakav odnos imaju sa majkom, i primetio sam da ne samo da imamo neurednu kuću već da imamo zaista sretnu i pametnu decu.
Ne kažem da, ukoliko vam je kuća čista, radite nešto pogrešno. Ono što kažem jeste da ne krivim svoju suprugu što je radije učila mog sina kako da pliva nego da usisa dnevni boravak. Ne sudim joj što je moju ćerku navikavala na nošu umesto da počisti sto. I ne mislim da biste trebali prezirati nered po kući žena koje ne rade, jer postoji šansa da one to vreme mudro koriste za druge stvari.
Napisao: Kint Edvards
Prevod i obrada: Bosna.ba

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Jedan komentar na "Optuživao sam suprugu za nered u kući, ali nisam bio u pravu!"

  1. Dragan Pečurica kaže:

    Sa 23-24 sam se ozenio. Pomagao sa, u kuci od prvih dana, ali to i nije bila bas neka pomoc. To je vise bilo kao da nesto ucinim, operem postavim na svoje mesto. Nista to nije valjalo dok jednoga dana nisam shvatio zeninu poruku”odakle god uzmes neku stvar, tamo je i vrati kad sa njom zavrsis i nikada neces imati nered u kuci!”. Od tog doba a bilo je to poodavno ja u “njenom delu” stana drzim sve pod konac koliko mogu, i nije me sramota, jer kada mi je bila potrebna uvek je tu bila za mene jer nije morala dodatno da radi!. Postujem zene jer dvostruko vise rade od nas i dvostruko vise vole, a i dvostruko vise mrze, kada mrze. Zivele zene, a i mi uz njih.!

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama