Prolećni, letnji ili zimski raspust je vreme dečjeg odmora i detetu treba dozvoliti da ga provede bez opterećenja.
Škola našu decu prebrzo uozbilji i “zatrpa” raznovrsnim informacijama, zadacima, i osećajem odgovornosti. Upravo zbog toga, deca raspust “jedva dočekaju”, i raduju mu se unapred.
Ovaj predah od škole potreban je čak i detetu koje je tek nedavno postalo đak, i koje ima odlične ocene.
ZAŠTO JE ODMOR, TO JEST RASPUST NAŠOJ DECI TOLIKO DRAGOCEN?
1. Škola je stresna. Školski stres čine: obaveze (stalno učenje, ocenjivanje, povremene ili stalne teškoće u praćenju gradiva, otpor prema pojedinim predmetima ili nastavnicima), vaša očekivanja i pritisak da dete uči, dokazivanje (pred sobom, vama, vršnjacima, učiteljima), pritisak vršnjačke grupe (od iskušenja da se uradi nešto nedozvoljeno ali izazovno, pa do toga da se otvoreno i jasno izjasni o svojim osećanjima).
Učenje unapred
Nema efekta vežbanje, na primer matematike, unapred. Razmislite. Ako vaše dete ima dobre ocene iz matematike, razumeće gradivo koje je predviđeno programom kada bude došlo vreme za to, u okviru časova. Sa druge strane, ako mislite da će mu vežbanje unapred pomoći da razume gradivo kada ga budu prezentovali nastavnici, mnogo je verovatnije da će ga do tada zaboraviti, nego da će mu to biti neka dodatna potpora. Razlozi za stres mogu biti i “sitni”, na prvi pogled nevažni (na primer, rano ustajanje može uticati na neispavanost, a samim tim na lošu koncentraciju na času, na lošije ocene u školi), ili pravila koja važe samo u školi, ali ne i kod kuće (da se više sati sedi mirno, da dete bude stalno uredno, poslušno, da ne zakašnjava, da digne ruku kada hoće nešto da kaže).
2. Deci je potrebno opuštanje. Odrasli koriste mnoge mogućnosti za opuštanje: sport, šetnje, slušanje muzike, viđanje sa prijateljima, čitanje… Deca tih mogućnosti nemaju, ili ih ne poznaju. Često nemaju priliku ni da prihvate (prerade) određena dnevna dešavanja, jer se iskustva prebrzo preklapaju i nova potiskuju prethodna. Međutim, i ta “neprerađena” iskustva deluju u podsvesti i mogu prouzrokovati različite stresove.
3. Nije istina da je njihova jedina obaveza samo da uče. Kada kažete detetu: “Tvoje je samo da učiš”, napravili ste više grešaka istovremeno. Vaše dete, 1verovali vi ili ne, ima svoje probleme, čak i kada vi toga niste svesni. Dodatno ga opterećuju i vaša očekivanja, koja se ne svode samo na učenje, već i da zadrži sve svoje navike i ponašanja kojima ste zadovoljni, da ono loše izmeni ili pretvori u one navike kojima ćete (opet vi) tek postati zadovoljni.
Jelena Holcer, pedagog
Izvor:Yumama