Педијатар Миливој Јованчевић одговара колико је дуго пожељно дојити дете те упозорава да у одређеној доби повезивање с дететом искључиво кроз дојење може бити одраз успореног емоционалног развоја.
Педијатар Миливој Јованчевић каже да би дете, ако бисмо га упоређивали с другим сисавцима, требало дојити пет до седам година.
„Дојење је необично важно и што се тиче биологије, нема разлога да се не доји две, три, четири године. Но дојење није само биологија, само прехрана, него и важан канал комуникације, емоционалног сазревања и одрастања детета. Ако имате једно дете и оно дође до доби од године, године и по, или две, и континуирано је на вама, дакле цели концепт комуникације мајке и детета је у стилу мајка – мала беба, или дојенче, а дете већ има годину и по, две или три, то је онда знак да је остала преблиска веза, да је дете остало у фази привржености и да није започет процес сепарације, односно осамостаљивања детета.
Дакле ако имате комуникацију типа мајка – мали дечак или девојчица, која повремено дође због дојења и мажења, то је потпуно у реду. Јако је угодно имати дете на себи, а и детету је јако лепо бити на грудима, па ако имате само једно дете, ту се може догодити застој у емоционалном сазревању.
Ако гледате протекла десетлећа, нормално је било да жена има петеро, шестеро, десетеро, дванаестеро деце. Она је имала млеко десет – дванаест година и није било неуобичајено да онај, можда најстарији, пре него што крене у школу дође до маме, мало посише млека и отрчи у школу. Дакле, он је зрео, емоционално самосталан, и ту проблема нема. Ако постоји преблиски однос, то можемо препознати ако дете кад осати било какву нелагоду, нешто му се не свиђа, сва утеха увек иде на прса. Дакле нема оних зрелијих образаца понашања – разговора, мажења, љубљења. Тога нема, све је у невербалној, телесној комуникацији и то нам је знак да нешто није у реду ако је дете већ у доби од две или три године, поготово ако је реч о дечаку, који би се у тој доби треабо мало више приближити оцу, како би почео учити мушке обрасце понашања“, каже прим. др сц. Миливој Јованчевић.