Pedijatar Milivoj Jovančević odgovara koliko je dugo poželjno dojiti dete te upozorava da u određenoj dobi povezivanje s detetom isključivo kroz dojenje može biti odraz usporenog emocionalnog razvoja.
Pedijatar Milivoj Jovančević kaže da bi dete, ako bismo ga upoređivali s drugim sisavcima, trebalo dojiti pet do sedam godina.
„Dojenje je neobično važno i što se tiče biologije, nema razloga da se ne doji dve, tri, četiri godine. No dojenje nije samo biologija, samo prehrana, nego i važan kanal komunikacije, emocionalnog sazrevanja i odrastanja deteta. Ako imate jedno dete i ono dođe do dobi od godine, godine i po, ili dve, i kontinuirano je na vama, dakle celi koncept komunikacije majke i deteta je u stilu majka – mala beba, ili dojenče, a dete već ima godinu i po, dve ili tri, to je onda znak da je ostala prebliska veza, da je dete ostalo u fazi privrženosti i da nije započet proces separacije, odnosno osamostaljivanja deteta.
Dakle ako imate komunikaciju tipa majka – mali dečak ili devojčica, koja povremeno dođe zbog dojenja i maženja, to je potpuno u redu. Jako je ugodno imati dete na sebi, a i detetu je jako lepo biti na grudima, pa ako imate samo jedno dete, tu se može dogoditi zastoj u emocionalnom sazrevanju.
Ako gledate protekla desetleća, normalno je bilo da žena ima petero, šestero, desetero, dvanaestero dece. Ona je imala mleko deset – dvanaest godina i nije bilo neuobičajeno da onaj, možda najstariji, pre nego što krene u školu dođe do mame, malo posiše mleka i otrči u školu. Dakle, on je zreo, emocionalno samostalan, i tu problema nema. Ako postoji prebliski odnos, to možemo prepoznati ako dete kad osati bilo kakvu nelagodu, nešto mu se ne sviđa, sva uteha uvek ide na prsa. Dakle nema onih zrelijih obrazaca ponašanja – razgovora, maženja, ljubljenja. Toga nema, sve je u neverbalnoj, telesnoj komunikaciji i to nam je znak da nešto nije u redu ako je dete već u dobi od dve ili tri godine, pogotovo ako je reč o dečaku, koji bi se u toj dobi treabo malo više približiti ocu, kako bi počeo učiti muške obrasce ponašanja“, kaže prim. dr sc. Milivoj Jovančević.