U jednom članku iz 2023. napisala sam sledeće:
„Da bismo prikazali stanje u prosveti, izvedimo jednostavan eksperiment. Stavimo šerpu sa vodom na plotnu, poklopimo je i uključimo šporet na najjače. Posle nekog vremena poklopac će početi da igra. Uzmimo zatim nešto vrlo teško i pritisnimo poklopac. Zatim sačekajmo da sve eksplodira. Posle eksplozije pospremimo kuhinju i ponašajmo se kao da se ništa nije desilo. Nakon nekoliko dana nastavimo da sprovodimo isti eksperiment u produženom trajanju. Nema veze što je šerpa napukla, što su gole žice pod naponom, što ključala voda bljuje oko nas. Nemojmo se uzrujavati. Samo sedimo sa strane i razmatrajmo čime sve poklopiti kako se ne bi videlo.
Naša škola je eksplodirala. Ovako dalje ne može ako želimo da to i dalje bude škole. Ako je još uvek ikome stalo da imamo školu. Osim deklarativno.
Škola nije izolovano ostrvo. Ona je žrtva sveukupnog prostakluka i nasilja koji je u našem društvu postao dominantan. Žrtva je urušavanja moralnog kodeksa, poremećenog vrednosnog sistema, partijskog dovođenja na rukovodeća mesta onih ljudi koji sa školom i njenim funkcionisanjem nemaju blage veze.“
Ovaj članak je komentarisao veliki broj kolega i svi su bili saglasni sa ocenom da je stanje u našim školama zabrinjavajuće. Kritikovali su, bili besni, čak očajni, ali najčešće nemoćni kao krajnji izvršioci u sistemu koji je urušen iznutra i gluv na bilo kakve stručne apele, inertan, ali bahat u nastojanju da po svaku cenu sačuva sliku nekakve celine.
Današnji članak se vraća na početak tekuće školske godine da bismo videli gde se nalazimo tri godine kasnije. Treba prelistati unazad, lekovito je, pošto živimo u vrtložnim vremenima. Zasipani vestima, branimo se zaboravom, potiskujemo prošlost da bismo preživeli sadašnjost.
I zato, vratimo se na 1.9.2025. i imajmo u vidu sve vreme još jednu bitnu stvar koja jasno oslikava stvarnost. Svaka kritička nota je praćena nizom komentara koji više nisu složni. Nepomirljivo su podeljeni na podršku prosveti sa jedne strane i agresivno negiranje sa druge. Vesti su prestale da se čitaju kao činjenice. Postale su povod za obračun gde se istina boji ideološkom pripadnošću.
Tako smo nastavili da živimo kontinuitet besmisla jer smo izgubili suštinu. Zaboravili smo da je škola mesto za našu decu. Zaboravili smo kako imamo dužnost da je učinimo dobrom radi budućnosti te dece. Umesto da sagledamo činjenice, mi i dalje držimo onu šerpu s početka priče na plotni, sečemo kablove ili ih spajamo kako bismo izazvali varničenje, ili se, što je najgore, pravimo kako ništa ne vidimo jer ne zavisi od nas.
Dakle, vratimo se na 1.9.2025. i na izjavu ministra prosvete:
„Stanković: Danas je regularno i svečano počela školska godina, nije ni čudo što nema štrajka.“
Već 4.9. zaštitnik građana ima potrebu da upozori, ali samo jednu stranu:
Kontradikcija između ove dve vesti postaje jasna kada pročitamo sledeće:
7.9. Roditelji NE DAJU Smiljanu, decu ne puštaju u školu: Učiteljica uz koju su stali SVI roditelji njenih đaka otpuštena sat vremena pre početka nastave
22.9. Roditelji o samovolji direktora Jovine gimnazije: Škola zatvorena, raspored časova NE POSTOJI, stručnog kadra nema, đaci izmešteni u tri zgrade, nastava i do 21 čas, Savet roditelja nije konstituisan
2.10. Dojave o bombama u školama širom Srbije, deca izvedena u dvorišta
Svečano i regularno?!
Tokom septembra i oktobra je burno u svim školama. Suspendovan je veliki broj nastavnika, direktora, roditelji traže i očekuju rešenje, ali:
23.9. Ministar prosvete: Politici nije mesto u školama, nema politički motivisane odmazde prema nastavnicima koji su podržali studente
23.10. Reprezentativni sindikati pisali premijeru: ”ŠEST puta smo vam se obraćali sa zahtevom za prijem, insistiramo da ODMAH bude održan sastanak”
27.11. Sindikat prosvete osudio ponašanje v.d. direktora niške škole u TV emisiji u kojoj su nastavnici nazivani ”karakondžulama”, ”nenormalnim”, ”besnim”
O situaciji u školama se oglašavaju i najviše stručne institucije:
11.9. Društvo psihologa Srbije: Prosvetni radnici NISU neprijatelji države, već njeni stubovi i država tako prema njima i treba da se odnosi
26.11. SANU: Potezi Ministarstva prosvete nanose NEMERLJIVU štetu obrazovnom sistemu
24.2. Društvo za srpski jezik reagovalo na masovne suspenzije u Petoj gimnaziji: ”Dovoljno je pogledati biografije suspendovanih profesora”
Svečano i regularno škole se vraćaju u redovan rad, što pritiscima, što ucenama, što gubitkom nade da se išta može promeniti. Svako stručno mišljenje se proglašava za izdajničko i antidržavno, označava se kao pokušaj urušavanja čitavog školskog sistem koji se nadalje ima smatrati idealnim. Situacija ostaje nerešiva u Petoj beogradskoj i Jovinoj gimnaziji, u dve eminentne ustanove, gde je represivni aparat dobio odrešene ruke da sprovodi politiku transparentnog gaženja, kako ljudi, tako i zakona, verovatno kao primer za sve druge koji pomisle da se bune.
Jer, škole se nisu vratile u redovan rad zato što su problemi uklonjeni ili su na putu da budu razrešeni zajedničkom akcijom svih relevantnih aktera. Vratile su se pesnicom i silom, odustajanjem pred jačim koji neće i ne želi da čuje. Ova politika je zapečaćena i sledećom vesti:
27.1. Dodeljene Svetosavske nagrade, među dobitnicima i Danka Nešović
Prosveta je ovu vest doživela kao šamar, a nokaut je usledio kada je ista osoba unapređena u pomoćnika ministra. Škola je, tako ošamućena, shvatila da se stvarnost podelila nadvoje. Jednu žive deca, nastavnici i njihovi roditelji, a drugu vlast. Jedna je siva i deprimirajuća, druga ružičasta.
28.2. Ministar prosvete: ”U našem društvu su svi ljudi jednaki i svi imaju ista prava”
1.10. Ministarstvo prosvete: ”Po IOP-u se obrazuje više od 20.000 dece, Srbija korača ka sistemu u kom svako dete ima jednake šanse”
11.10. Deda Mraz ove godine dolazi samo u Beograd
17.11. Roditelji đaka Jovine gimnazije: ”Na našu decu jutros je pozvana policija. Ovo se nikad nije desilo”
2.3. Posle 19 godina, zbog nedostatka sredstava Svratišta za decu neće više raditi vikendom
Uz ove naslove treba se setiti i višemesečnog natezanja oko usvajanja zakona roditelj-negovatelj, sramnog ignorisanja svih predloga u skupštini, protesta ovih roditelja na ulici jer očaj svoje situacije nemaju kome da objasne, a zatim preuzimanja kormila od strane Ministarstva za brigu o porodici koje izrađuje zakon i promoviše ga neukusno glasno. Jer, briga o porodici ne treba da bude marketinški poen ili značka na reveru. To je civilizacijska tekovina.
Ista situacija je na polju percepcije nasilja u školama, jer sve ostaje samo na percepciji. Konkretnih pomaka nabolje nema.
13.2. Dejan Vuk Stanković: ”U sistemu obrazovanja napravljeni značajni koraci u oblasti prevencije diskriminacije i zaštite od nasilja”
10.2. Nasilje u školama: 50% učenika doživelo je vređanje, pretnje, ruganje, 40% socijalno isključivanje – pokrenuta NOVA kampanja podizanja svesti
3.5. Majka devojčice ubijene u Ribnikaru: ”Ispada da niko nije kriv za ubistvo naše dece”
Interesantno je pratiti da prosvetna vlast nema samo pesnicu. Ona ima i drugu ruku kojom iz šešira vadi promišljanja o unapređenju nastavnog procesa. Kada bi to pročitao neko ko je danas nikao na našim prostorima, imao bi utisak stvarne brige, pristojne samokritike i bliskih ostvarenja. Ali, mi veterani znamo da reči ovde uglavnom ostaju samo prazne izjave, a obećanja imaju ulogu kolektivnog bensedina. Bilo ih je mnogo. Svi svečani i regularni:
18.9. Siniša Mali najavio promene u prosveti: ”Koliko sam razumeo ministra prosvete, profesori i nastavnici će sad malo drugačije da shvate svoju ulogu”
30.10. Dejan Vuk Stanković otvorio Beogradski sajam obrazovanja: ”Pripremaju se NOVI planovi nastave i učenja, važno da nastavnici budu motivisani i zadovoljni”
7.11. Dejan Vuk Stanković sa prosvetnim inspektorima: ”Prevencija je uvek bolja od sankcije”
3.12. Usvojene izmene Zakona o udžbenicima: ograničava se CENA, uvode se udžbenici od nacionalnog značaja iz SEDAM predmeta
9.12. Stanković: ”Učenje o temi korupcije je važan prosvetni cilj i jedan od ishoda učenja koje moramo ponuditi mladim naraštajima”
25.12. Đuro Macut sastao se sa predstavnicima sindikata: ”Prosvetni radnici zaslužuju puno poštovanje, razumevanje i konkretna rešenja”
23.12. Prosvetni sindikat zahteva pokretanje programa IZGRADNJE stanova za zaposlene u prosveti i uvođenje OBAVEZNIH preventivnih pregleda
26.2. Stanković: ”Narednih šest meseci obilaziću sve školske uprave, za primenu veštačke inteligencije spremno 40% škola u Srbiji”
13.3. Stanković: U planu je uvođenje kodeksa za korišćenje VI u obrazovanju
11.3. Vučić o obrazovanju: ”Imamo loše rezultate i idu ka još gorim, treba razmotriti KAZAHSTANSKI model”
9.3. Stanković: Biologija, geografija, istorija, fizika i hemija su predmeti na kojima je primetna značajna kriza
18.2. Macut: ”Srednjoškolsko obrazovanje nije adekvatno, nužne promene”
23.3. Nešović: ”Reforme moraju da unaprede kompetencije nastavnog kadra i da inoviraju programe nastave i učenja”
16.4. Stanković: ”Nismo bogati prirodnim resursima, naš najveći kapital su ljudi. Strateški cilj pojačavanje rada na nastavničkim fakultetima”
Moglo bi se iz ovih naslova pomisliti da je ovo godina suočavanja, uviđanja i otrežnjenja, ali…setimo se šerpe. Ovo je samo pritiskanje poklopca koje je praćeno i skretanjem pogleda sa zažarene ringle kroz besmislene rasprave o zakonu koji bi zabranio mobilne telefone kao jedinu kočnicu školskog sistema i jedini izvor opasnosti u živećoj stvarnosti, uz predloge da se realno sagleda nivo pažnje naše dece, pa da im se učini kroz skraćenje časova. Rasprave su trajale cele godine, tako da je mađioničarski poduhvat uspeo.
U maju smo čitali sledeće ako smo još uvek imali snage da bili šta ispratimo sa minimumom zdrave i nepomućene pameti:
6.5. Dekan Hemijskog fakulteta: Vodimo borbu već 3-4 godine oko nastavničkih smerova, uputili smo ministru Platformu za spas obrazovanja
18.5. Dekani upozoravaju: DRAMATIČAN pad kvaliteta nastavnog kadra, niske plate nisu jedini problem
24.5. Novi v.d. direktor Zemunske gimnazije kog je postavilo Ministarstvo prosvete: Diplomirao u 50. godini, učestvovao u Grand takmičenju
Ali, ide raspust i školska hibernacija. Samo da se pregura matura koju prati obavezni folklor zadovoljstva zbog regularnosti i popunjenosti kapaciteta. Svi će odahnuti osim šerpe koja će se neminovno pojaviti u septembru, a onda…ne znam…videćemo…nada umire poslednja.
Autor: Biljana Vasić