Поклон – поучна прича

8 априла, 2015

Једном се један човек наљутио на своју трогодишњу ћерку јер је потрошила ролну златног папира за паковање поклона. Новца је било мало и оца је назљутило то што је мало дете покушало тим папиром да украси кутију коју је ставила испод јелке.
Следећег јутра, девојчица је узела упаковану кутију и рекла: “Ово је за тебе, тата.” Њему је било непријатно због јучерашње претеране реакције, па је поклон почео с осмехом да отвара. Међутим, кад је отворио кутију и видео да је празна, његов бес се поновно распламсао.
Викнуо је на њу: “Зар не знаш да кад некоме дајеш поклон, у њему би требало да буде нечега?”
otac-kcer
“Али, тата, кутија није празна. Слала сам пољупце у њу док се није напунила. Све је за тебе, тата”, одговори му девојчица са сузама у очима.
Отац је био сломљен. Ставио је руке око своје малене девојчице и молио је да му опрости. Прича се да је човек ту кутију држао поред свог кревета много година након овог догађаја и када год би се осећао обесхрабреним, из ње би извадио имагинарни пољубац и сетио се љубави детета које га је ту ставило.
У врло стварном смислу, сваки човек је добио златну кутију препуну безусловне љубави и пољубаца наше деце, родитеља, пријатеља, породице. На овом свету не постоји ништа драгоценије од тога.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама