“Došao sam učitelju jer se osećam tako bezvrednim da nemam volje ni za šta. Kažu mi da sam ni za šta, da ništa ne radim dobro, da sam nespretan i prilično glupav. Kako se mogu popraviti? Šta mogu da učinim kako bi me više cenili?”
Pročitajte i Matematička lekcija jednog učitelja o životu
“Dobro”, nastavio je učitelj. Skinuo je prsten koji je nosio na malom prstu leve ruke i pružajući ga mladiću, dodao: “Uzmi konja koji je vani i odjaši do pijace. Treba da prodam ovaj prsten jer moram vratiti dug. Moraš za njega dobiti najbolju moguću cenu i ne prihvataj manje od jednog zlatnika. Idi i što pre se vrati s tim novčićem.”Mladić je uzeo prsten i otišao. Čim je došao na pijacu, stao je nuditi prsten trgovcima, koji su ga posmatrali sa zanimanjem dok im mladić nije rekao koliko traži za njega.
Pročitajte i Poučna priča: Ne zaboravi, sve se vraća, sine moj
Kad je mladić spomenuo zlatnik, neki su se smejali, drugi su okretali glavu i samo je jedan starac bio dovoljno ljubazan da mu objasni da je zlatnik vredniji da bi ga dobio u zamenu za prsten. Neko je hteo pomoći te mu ponudio srebrnjak i bakrenu posudicu, ali mladić je dobio upustvo da ne prihvata ništa manje od zlatnika pa je odbio ponudu.
Nakon što je ponudio prsten svima koje je sreo na pijaci, a bilo ih je više od stotinu, zalostan zbog neuspeha popeo se na konja i vratio se.
Kako je samo mladić želio zlatnik, da ga može dati učitelju i rešiti ga brige kako bi napokon dobio njegov savet i pomoć!
Ušao je u sobu.
Pročitajte i Koliko li je ovakvih devojaka, diskretnih heroja koje ne primećujemo?
“Učitelju”, rekao je, “žao mi je. Ne mogu dobiti to što tražiš. Možda sam mogao dobiti dva ili tri srebrnjaka, ali sumnjam da ću ikoga moći zavarati u vezi s pravom vrednošću prstena.”
“To što si rekao veoma je važno, mladi prijatelju”, odgovorio je učitelj. “Najpre moramo saznati pravu vrednost prstena. Ponovno uzjaši konja i idi zlataru. Ko to može znati bolje od njega? Reci mu da želiš prodati prsten i pitaj ga koliko ti može dati za njega. Ali ma koliko ti nudio, nemoj mu ga prodati. Vrati se ovamo s prstenom.”
Mladić je opet uzjahao konja.
Zlatar je pregledao prsten uz svetlo svece, pogledao ga kroz povećalo, izmerio i rekao mladiću:
“Reci učitelju, momče, da mu ako ga želi odmah prodati, za prsten ne mogu dati više od pedeset osam zlatnika.”
“Pedeset osam zlatnika?” uzviknuo je mladić.
“Da”, odgovorio je zlatar. “Znam da bismo vremenom za njega mogli dobiti šezdesetak zlatnika, ali ako ga hitno prodaje…”
Mladić je uzbuđeno odjurio učiteljevoj kući i rekao mu šta se dogodilo.
“Sedi”, rekao mu je učitelj nakon što ga je saslušao. “Ti si poput ovoga prstena: pravi biser, vredan i jedinstven. I takvog može te proceniti samo pravi stručnjak. Zašto ideš kroz život želeći da neko nebitan otkrije tvoju pravu vrednost?”
I rekavši to, ponovno stavi prsten na mali prst leve ruke.
NEPOZNAT AUTOR , ALI JE PRIČA IZVANREDNA …