Модерна времена променила су многе ствари и начин живота потпуно је другачији. Неке ствари су боље него што су биле, али друге смо успели да покваримо. Када је реч о начину исхране, он спада у ово друго. Све је постало инстант, радо и без много размишљања посежемо за лаким и брзим решењима. Некад због тога што је тако једноставно лакше, а некад зато што нисмо довољно свесни последица таквих навика.
А како би, у ствари, требало да се хранимо? На ово питање одговор даје професор доктор Војислав Перишић, педијатар гастроентеролог, редовни професор на Одсеку за педијатрију Медицинског факултета Универзитета у Београду.
Како каже, заборављена јела попут качамка и цицваре су рецепти којима би требало да се вратимо. Али, њихова припрема траје, па радним данима када смо сви у некој журби, није лако издвојити време за такав доручак. Зато су, како објашњава, викенди право време да се окренемо традиционалним јелима. Професор Перишић је, у емисији Јутро на Првој, открио и своје рецепте за припрему цицваре и качамка.
Качамак
Састојци:
- 400 грама кукурузног брашна
- 100 грама свињске масти
- 1 литар воде
- 200 грама ситног сира
У проврелу воду додати маст, потом кувати пет минута. Након тога додавати кукурузно брашно уз стално мешање. Кад се заврши додавање брашна, у јело се додаје сир и наставља се мешање. Кад смеса почне да се одваја од зидова посуде, јело је готово.
Цицвара
„За цицвару је потребно много стрпљења и много, много мешања док не буде готова. А како то сместити у ове наше градске услове? То је предиван и калоријски јак породични доручак, али би за њега требало устати мало раније. То су приправци који се праве за доручак викендом и празником. Радним данима скоро па немогуће.“ – каже др Перишић.
Он додаје да је цицвара одличан оброк за децу, спортисте, све који се током дана много троше.
А припрема се на следећи начин.
Промешати 200 милилитара млека и 200 милилитара воде и загревати. Врелом млеку и води додати 500 грама измрвљеног сира и кувати. Када маса почне да кључа, полако се уз мешање додаје кукурузно брашно, укупно 200 грама. Кад по површини почне да плива ослобођена масноћа, цицвара је готова.
„Кукуруз је, сам по себи ретардер. Он успорава пражњење желуца, а масноће које додајемо уз ова јела дижу калоријску вредност, а онда и храна из желуца иде спорије, па осећај ситости траје дуже.“ – истиче др Перишић и додаје да у гастроентерологији чак постоје и болести које се лече кукурузним скробом јер он даје дуготрајну и спору хидролизу скроба и одржава дуже гликемије, код оних који су склони хипогликемијама.
Ако треба да бира између жутог и белог кукурузног брашна, професор Перишић предност даје увек жутом јер има више скробних компоненти и укус је лепши.
„Ја увек бирам жуто. Уз то, жута боја је бета-каротен, а он је снажни антиоксиданс.“ – објаснио је др Војислав Перишић