U strahu za platu, za svoju egzistenciju, ljudi su spremni da rade i ono s čim se ne slažu i ono što ne misle, kazao je profesor doktor Miodrag Zec, gostujući u podkastu Nove ekonomije.
”Ja sam imao sreću u životu da sam svoj ceo radni vek proveo na univerzitetu, dok je univerzitet nešto predstavljao i dok je bilo samo šest, pa osam univerziteta u celoj zemlji. A sad i u mesnoj zajednici Kamenica ima deset univerziteta. Ja sam dotrajao u tom starom sistemu, kad je profesorsko zanimanje bilo cenjeno.” – priča profesor Zec.
Kako ističe, smatra da je profesor više od zanimanja i da to nije nešto što se radi samo za platu.
”Plata se podrazumeva, ali profesorski posao, to je misija.” – tvrdi on.
Kaže da glavno preobraženje koje treba Srbiji i čitavom Balkanu nije to ”ja ću se omiliti i dobiću komad s vladarevog stola, a neko će dobiti mrvicu.”
”Ne. Nego je ključno pitanje da se oslobodi kreativnost i probudi sloboda u pojedincu i da on kaže sebi ’Ja MOGU da zaradim i ja ću zaraditi. Ako ne u Srbiji, onda u Bangladešu’. Ja sam se tim principom rukovodio kad sam se sukobio tamo u Bosni. Ne dam ocene bez znanja. Ne dam. Rekao sam to najmoćnijim ljudima tamo. I došao u Beograd. Imao sam i sreće, nisam baš toliki genije. Završio sam karijeru na Beogradskom univerzitetu. To je bolje nego da sam ostao u Bosni, na Univerzitetu koji je 4000. na svetskoj listi, to je Univerzitet u Banjaluci. Umesto toga, penzionisan sam na univerzitetu koji je 400. na listi. I svakom sugerišem da i taj put treba probati, ne treba se plašiti.” – priča profesor Zec.
Smatra, kaže, da je neophodno vratiti kult znanja i kompetencije, umesto kulta servilnosti.
”Ako imamo stanovništvo gde najpismeniji odlaze, trebalo bi da se zamislimo. Ako imamo stanovništvo gde više umire nego što se rađa, isto treba da se zamislimo. Ako je iseljenih više nego useljenih, trebalo bi, opet, da se zamislimo. Suština društva je da se oslobode pojedinac i njegova kreativna snaga i da on stekne uverenje da ON može da reši svoj problem, a ne da čeka nekog drugog.”
Tvrdi profesor Zec da bismo, kao društvo, morali da napravimo procedure i institucije i da sistem funkcioniše, a da ne zavisi ni od jednog pojedinca.