Кажу, кад смо ми били деца, све је било лакше и једноставније. Па тако и прослава дечјих рођендана. Сава хлеб, маргарин, шунка, рендани качкаваљ, кечап и кисели краставци. Плус мамина торта. Моја је сваке године спремала исту. Рококо. И једно десетак или више другара у стану. Ма ништа једноставније. Деци.
Штос је у томе што је нама све то деловало тако лако и лепо јер нам је једини задатак био да у том дану уживамо. Терет су, разуме се, носиле маме.
Данас је организација оваквог рођендана у стану прилично стресна. Деца нису, као некад, мотивисана да играју друштвене игре, масне фоте и занимљиве географије, а чак и ако нешто покренете, пре или касније наћи ће се неко да посегне за телефоном и привуче пажњу свих осталих на неки смешан видео са ТикТока. И ето „модерног рођендана“.
А шта ако то не желите?
Како прославити рођендан клинцима који су прерасли играонице?
У потрази за добрим местом за прославу рођендана моје десетогодишњакиње, нисмо наишли на много опција. Кад сам већ почела да мислим да неће бити друге него да 15 предтинејџера доведем у стан, другарица ме је питала: „Па што не одете у Escape Room? Има соба које су одличне за тај узраст. Ми смо ишли породично, било је супер, а знам да организују и рођендане…“ Бинго.
Да појасним, Escape Room је простор подељен на више мистериозних соба. Тим који чини 4-5 одраслих или деце (зависи од тога колико су сложени задаци) улази у собу и покушава да из ње „пронађе излаз“ решавајући загонетке.
Десетогодишњакиња се одушевила идејом и заказали смо рођендан у Escape Game-у у Краља Милана 6 у Београду. Било је укупно двадесеторо деце, подељене у четири групе, свака у својој загонетној соби. Лабораторија у којој луди научник чим уђете пусти „отров“ а ви имате 60 минута да решите загонетке и пронађете противотров. Енигма, у којој се мора пронаћи енигма која се користила за дешифровање порука током рата. Алиса, најмистериознија од свих и Јапан, у ком се мора открити тајна Самураја.
Загонетке у собама су различитог нивоа сложености, па је тако Алиса најједноставнија, а у Лабораторији ћете се добро помучити. Идеално је да деца у соби буду са једном одраслом особом која им може помоћи. Та одрасла особа има и воки-токи којим комуницира са љубазним девојкама (и момцима) који им помажу ако то сами затраже или ако на камери виде да су се са неком загонетком баш заглавили. Узгред, овде морам да похвалим и њихову љубазност. Ведри су, насмејани и тачно знају колико треба да помогну.
Сат времена било је довољно да све решимо, а да је успео покушај једне деветогодишње гошће да браву у соби у којој је била отвори својом шналицом, можда бисмо били и бржи.
Након сата решавања загонетки, деца седају у заједничку собу да ручају, а током ручка сви причају у глас, препуни утисака. „Код нас је било најтеже, било је и хемије…“ „Наша соба је била скроз мрачна!“…
Онда долази торта и рођендан се завршава. Два активна сата добре забаве, мозгања и учења нових ствари, а да нико није ни помислио на екран. Можда је важно да напоменем и да је цена овакве прославе, у односу на играонице, знатно нижа. Цео рођендан кошта отприлике упола мање. Цене пакета су ОВДЕ.
Што се нас тиче, враћамо се и следеће године. Само ћемо заменити собе :).
