Доктор Ранко Рајовић аутор је НТЦ програма учења који се примењује у многим школама у Словенији, специјалиста интерне медицине, магистар неурофизиологије и доктор спортских наука.
Али он је и отац четворо деце. И премда је један од организатора НТЦ кампа, врло отворено каже да у оним породицама у којима има више деце, камп већ постоји, сваки дан.
Први круг проблема решавају сами
„Ја сам одрастао с три брата. То је толико несташлука и толико игре, да ја увек кажем родитељима, а то они који имају једно дете не знају – што имате више деце, то вам је лакше. То људи не схватају, да у породицама с више деце, они чувају једни друге. Кад је реч о мојој деци, ја не знам сваку ствар коју они ураде и сваки несташлук који су направили, зато што тај први круг ситуација они решавају сами, да не би рекли мами и тати. И то је велика помоћ родитељима.“ – казао је Ранко Рајовић у емисији Док анђели спавају.
Говорећи о свом искуству, Рајовић се присећа како је његова ћерка Ива била велика помоћ док је најмлађи Данило растао, јер је родитељима скретала пажњу онда кад би проценила да је он урадио нешто што треба да знају.
„Зато сам се често питао како родитељи који имају једно дете све успевају, кад морају стално да пазе сами на све што је дете урадило. А то опет није добро за развој детета. Зато је више браће и сестара боља припрема за живот.“ – истиче Рајовић.
Он разуме и потребу модерних родитеља да уложе много своје енергије у одгој једног детета.
„Мама када роди дете, лучи се велика количина окситоцина. Он служи да веже маму за бебу. То не важи само за људе, већ за сваку врсту на земљи.“ каже Ранко Рајовић и као пример наводи медведа који, када иде шумом и види мало мече, неће му никад прићи. Зато што зна да, ако га види мама медведица, може се десити да га растргне. Упркос томе што је дупло већи од ње.
„У биологији нема грешке и хормони раде свој посао. Тако и мама која је добила хормон постаје везана за дете. Како то изгледа? Беба заплаче, ко ће први скочити да види зашто? Мама. Хладно је у соби, ко ће први отићи да провери да ли је беба покривена? Па мама. Беба је тек проходала и падне, ко први скаче да је подигне. Мама. И то је окситоцин. Он је усмерен на дете и тата то види. И види да мама мало претерује, па покушава да направи равнотежу. И ко га минира? Мама.“ – истакао је Ранко Рајовић.
Присећа се и свог детињства, које је са тројицом браће провео у Словенији. Често су, каже, ишли у шуму и сакупљали кестење, па би на крају дана кући дошли прстију препуних иглица које би онда њихова мајка вадила пинцетом.
„То је одрастање и нико нас није штитио. Зато и кажем да, ако мајка има једно дете и сав окситоцин је усмерен ка том детету, оно је презаштићено. Сетимо се како је било давно, али не мислим на наше маме, него на баке. Мајка роди једно дете и сав окситоцин је усмерен на њега, али убрзо роди друго и сад тај окситоцин усмерава на њега. Воли она прво дете и даље, једнако, али је хормон сада усмерен на друго. Па роди треће, па четврто, седмо, осмо… И шта мислите, које буде најразмаженије? Наш народ је то знао. Па најмлађе, јер на њега је сав окситоцин усмерен“ – објаснио је Ранко Рајовић.
Деца јединци су, истакао је Рајовић, често презаштићена, па се може десити да то оштети њихов биолошки развој.