Родитељи МИЛЕНИЈАЛЦИ су у нечему ипак бољи. Девет ствари које паметније раде од својих родитеља

Foto: Canva

Родитељи миленијалци не узимају родитељство здраво за готово и спремни су да много уче. Они који имају критички однос према информацијама заправо су врло успешни на том путу подизања емоционално здраве деце. Као генерација позната по својој прилагодљивости (и последња која памти свет пре интернета и тај начин живота) миленијалци проналазе нове, здравије начине да негују и подрже своју децу, одбацујући оне елементе традиционалног васпитања који доказано нису донели ништа добро.

Ево осам ствари у којима су бољи од својих родитеља. Наравно, не сви, али навијамо да таквих буде све више.

Фокус стављају на емоционалну интелигенцију

Родитељи миленијалци врло свесно и посвећено своју децу уче о емоцијама, стављајући њихово емоционално здравље и осећања испред онога „што ће свет да каже“. Користе технике попут позитивног подстицаја и позитивних афирмација како би подстакли бољу комуникацију с децом и помогли им да израсту у снажне, али емпатичне људе.

Технолошки су писмени и сналажљиви

Родитељи миленијалци предности технологије користе за своју и добробит своје деце. На мрежи претражују савете, изворе едукације и онлајн заједнице где се могу боље информисати о томе како да правило поступе у различитим ситуацијама. Уз мало функционалне писмености, они могу и да добро препознају и разликују поуздане изворе информација од оних који то нису.

Труде се да буду проактивни и информисани у тражењу решења која ће помоћи да се њихово дете здраво и правилно развија. Укратко, ни савети од старијих, баш као ни они са интеренета, не би требало да буду узети здраво за готово. Родитељи миленијалци то знају.

Инклузивни су и отвореног ума

Све више родитеља миленијалаца прихвата различитост и уче децу да поштују међусобне разлике. Много више путују од својих родитеља излажући тако децу различитим културама, језицима, приказујући им другачије перспективе и охрабрујући их да расту отвореног ума, спремни да разумеју и прихвате и оне који нису исти као они.

Фокус на равнотежи пословног и приватног живота

Да је квалитетно време проведено у игри и разговору с децом од великог значаја, данашњи родитељи знају врло добро. Зато многи улажу велики труд да пронађу равнотежу између пословних и породичних обавеза, па чак и да започну приватне послове, све како би својим временом располагали слободније и више могли да се посвете деци.

Свест о важности здраве исхране и здравог живота

Иако се не може оспорити да деца данас немају, уопштено, довољно здраве животне навике, разлог томе свакако јесте и много већа доступност хране и пића које за њих није добро. Родитељи су, ипак, свеснији штетности претераног уноса шећера, раног давања деци (чак бебама) заслађених сокова и хране, као и негативног утицаја различитих грицкалица на дечје здравље. Ово, можда, није место на ком су се најбоље показали, али у односу на период када смо ми одрастали, изазова је такође много више.

Све више родитеља је еколошки освешћено

Наши родитељи о рециклажи, штедњи воде или чувању природе нису много знали. Миленијалци (свакако више од својих родитеља) се труде да буду информисани о овој теми и томе уче и своју децу, усађујући им свест о значају бриге о планети – једином дому који имамо.

Вреднују искуства више него материјално богатство

Већина миленијалаца, деце бумера, као мали нису много путовали. У нашем друштву сматрало се да је новац потрошен на путовање – бачен новац јер иза тога ништа опипљиво није остало. То је зато што нису разумели вредност искустава која заувек остају у деци. Данашњи родитељи о томе имају много више свести, па тако чешће с децом организују заједничке шетње, креативне радионице, породичне излете и тако даље, знајући да су ове успомене највредније што ће из детињства понети.

Охрабрују самосталност и критичко размишљање

Петогодишњак пре 40 година није имао право да донесе готово никакву одлуку. Петогодишњак данас може да одлучи да ли ће да купи црвене или плаве патике и хоће ли у школу обући дукс или џемпер. То је степеник више ка развоју самопоуздања и самосталности. Такође, родитељи миленијалци су далеко мање сујетни када је реч о родитељству те им је сасвим у реду да од детета добију и понеко „не“, све док оно није праћено непоштовањем. Учећи децу да преиспитују ауторитет, родитељи миленијалци уче их да размишљају критички.

Много равноправније деле кућне послове и време са дететом

Родитељи миленијалци први су који су потпуно променили концепт родитељства у ком је мајка била једина задужена за одгој деце. Данас су и очеви ту да промене пелену, скувају ручак и одведу на систематски преглед. Такође, видети оца да усисава није никакво чудо као што би то можда било пре 30 година.

Наравно да уз врлине долазе и мане, те да родитеље миленијалце имамо разлога и да критикујемо (а кога немамо?), али то није била тема овог текста. Неки други пут, можда.