Mihail Labkovski: Zašto ne treba učiti s decom

14 novembra, 2016

Prečesto se zbog brige oko ocena porodice bukvalno raspadaju, kvare se odnosi, roditelji i deca se međusobno udaljuju, ponekad zauvek.
teacherHuggingBoy131212_7467
 
-Da ponovim još jednom: ne treba učiti s decom! Ne treba im spremati školsku torbu! Ne treba ni zapitkivati „kako je u školi?”. Tako narušavate odnos i krajni rezultat je uvek negativan. Nije valjda da nemate o čemu drugome da razgovarate s detetom?
-Dete mora da ima svoje slobodno vreme kada NIŠTA ne radi: od 2 do 4 sata dnevno. Preambiciozni, tzv. brižni roditelji decu prezatrpavaju: te jezici, te umetničke sekcije, te prestižni sportovi… Od toga se ponajviše dobija nervoza i sve što uz to ide.
-U odnosu sa školom i pedagozima, trebalo bi da u pravom smislu budete na strani svog deteta. Čuvajte decu. Ne bojte se loših ocena. Bojte se da detetu ne ogadite školu i učenje uopšte.
-Teško je reći ko trpi jači psihološki pritisak – odlikaš ili jediničar. Odlikaši koji mukotrpno ređaju petice nisu bezbrižna deca i nedostaje im samopoštovanja.
-Ako vaše dete nije u stanju da uči samo – za to sigurno postoji neki razlog. Lenjost nema veze s tim. Kategorija lenjosti u psihologiji ne postoji. Lenjost se razmatra kao odsustvo motivacije i volje.
Razlog zašto dete ne može da uči i samo radi domaći može biti mnogo šta: povišen intrakranijalni pritisak, povišen tonus mišića, psihološki problem, ADHD (sindrom pomanjkanja pažnje i hiperaktivnosti). I umesto da iz večeri u veče sedite s njim nad udžbenicima – bolje bi bilo da pokušate definisati i zatim tretirati pravi problem.
-Ima roditelja koji žele da odgaje odgovornu, samostalnu, uspešnu decu. A ima i roditelja čiji je cilj – totalna kontrola nad detetom, a u kakvu će osobu to dete porasti to nije važno – najvažnije je da mu stave ularić i ne popuštaju.
-Prečesto se zbog brige oko ocena porodice bukvalno raspadaju, kvare se odnosi, roditelji i deca se međusobno udaljuju, ponekad zauvek. Psiha tinejdžera je ionako osetljiva, a meseci priprema po raznim institutima i matematičkim društvima celoj porodici ostaju u lošem sećanju: svi pate od nervoze i depresije, što provocira histeriju, bolest pa čak i suicid.
Kako izbeći sav taj košmar ili makar umanjiti posledice?

Ja smatram da se treba usredsrediti na ljubav i neprolazne vrednosti.

Setite se da će se za ne tako dugo vreme ocene i ispiti izgubiti iz sećanja, i jedino će biti važno jeste li ili niste sačuvali bliskost, poverenje, razumevanje, iskren odnos sa svojim detetom…
Jer može se dobiti petica a izgubiti ćerka. Položiti svi napredni tečajevi, upisati se na prestižni fakultet, ali nepovratno izgubiti međusobna punoća odnosa.
Mihail Labkovski je završio psihologiju u Moskvi, doktorirao u Jerusalimu. Započeo je karijeru kao učitelj i školski psiholog da bi u svom 30-godišnjem iskustvu radio pre svega kao porodični psiholog, a u poslednjih 20 godina vodi radio-emisije na temu odnosa roditelja i dece, zavisnosti, ljubavi prema sebi… Njegova vrlo posećena predavanja o ovim i sličnim temama podsećaju na javne konsultacije.
Odabrala i prevela: Vesna Smiljanić Rangelov
 
Izvor: detinjarije.com

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Jedan komentar na "Mihail Labkovski: Zašto ne treba učiti s decom"

  1. Zoran Životić kaže:

    Ma tekst je za 10.
    Ali…
    “trebalo bi da u pravom smislu budete na strani svog deteta”
    Joooj kako će ovo neko da shvati. A što ne objasni koji je to “pravi smisao”.
    Mogu misliti kakv će smisao, izjava “pravi smisao”, dobiti na srpskom prostoru.
    – – – – – – – – –
    A na kraju, kao što reče pokojni Dušan Radović: “Jeste da deca nisu učila mogo i jeste da ne znaju mnogo. Ali šta i vi imate od toga što znate?”
    Tako da, obuzdajte malo ambicije. Ako imate novca, vaše dete može da ima diplomu koju god hoćete, bez obzira na znanje. A ako nemate novca, ovde u Srbiji ni njegova diploma vam neće pomoći. 🙂

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama