Сендвич генерација – изазови и решења за све који брину о деци и остарелим родитељима
Сведоци смо да се у савременом друштву све више људи одлучује да касније оснује породицу и добије децу. Резултати су очигледни: имамо читаву генерацију људи који су у исто време задужени за бригу о деци и својим остарелим родитељима. Ако имате децу (чак и ону у двадесетим) која живе код куће и имате родитеље који више не могу да живе потпуно самостално, ви сте део ове сендвич генерације.
Бити део сендвич генерације може бити изазовно на много начина, посебно за наше ментално здравље.
Када одгајате малу децу, знате да ваше време није ваше. Од пелена до часова плеса, дечије потребе су увек испред ваших. Стално слушамо како морамо бринути о себи, да нађемо времена за дружење са пријатељима и уживање у забавним активностима. И то је добар савет. Међутим, шта се дешава када ионако минимално слободно време потрошите на бригу о старијим родитељима?
Брига за више генерација је исцрпљујућа. Многи од задатака које обављате за своју децу, сада треба да радите и за родитеље којима је потребна подршка – куповина намирница, прање веша, припрема оброка, лекарски прегледи…
Како да све то радимо и да сачувамо своје ментално здравље?
Ако сте и ви припадник сендвич генерације, сасвим је логично што осећате потребу за животном равнотежом. Много је задатака на дневном нивоу које треба обавити, а додајмо томе и пуно радно време – осећај преоптерећености, анксиозности, сагоревања, па и депресивности – готово је неизбежан.
Упркос тражењу одговора како свиме управљати, реалност је да је то једноставно недостижно свакога дана. То је листа задатака, није нешто што нас одређује. Шта онда треба да радимо?
Престаните да покушавате да урадите све
Опустите се и будите слободни да кажете „не“ неким обавезама или да их одложите за касније. Ово може бити поприлично изазовно, посебно ако смо већ навикли да све друге учинимо својим приоритетом. Да, тужно је мислити како су нам родитељи усамљени код куће и како желе наше друштво све време. Међутим, да ли је то реално оствариво? Па, вероватно није.
Питај за помоћ
Имате ли браће и сестара који би могли бити више укључени? Можете ли поделити обавезе и владати целом ситуацијом? Може ли ваш супружник преузети већи део посла? Ако нема подршке, истражите све доступне услуге из области неге. Попричајте са својим родитељима и посаветујте се са лекарима око тога да ли да ангажујете додатну стручну помоћ и у којој мери.
Одредите своје приоритете јасно
Имате ли болесно дете код куће? Ослободите се кривице што сте одвојили дан да будете са њим. Да ли сте планирали важан излазак са пријатељем? Идите и уживајте, без обзира шта ваши родитељи траже тог дана. Сви ми имамо ствари у нашим животима о којима се не може преговарати, и ово је у реду. Када вас осећање кривице преплави, сетите се да не можете учинити све одједном.
Направите план
Шта треба да се дешава на недељном или месечном нивоу? Да ли се ствари могу заказати, а истовремено оставити мало простора за промене? Ако сте у финансијској ситуацији, унајмите некога да вам помогне у чишћењу, шетању пса и испоруци намирница. Ове услуге постоје због темпа данашњег света, и ако можете, дозволите себи да прихватите ову подршку.
Закажите термин за бригу о себи
Ви сте важни. Зато закажите термин посвећен само бризи о себи. Када закажете овај „састанак“ било да је реч о маникиру, фризеру или једноставно кафи уз књигу у оближњем кафићу – не мењајте време и не отказујте, осим ако заиста није у питању хитан случај.
Не можемо помоћи никоме око себе ако се не осећамо добро. Брига о себи није себична, то је оно што нас одржава и у стању да подржимо оне око нас. Брига о себи може доћи у облику вежбања, спавања, времена са пријатељима, читања и заказивања термина за терапију како бисте се осећали подржано и што је више могуће контролисали свој живот.
На крају, више је него јасно, улога неговатеља је невероватно изазовна. Не постоји савршен неговатељ, али да бисте то урадили добро, прво морате да напуните своје батерије.
 
		











Ovih dana se nalazimo u krizi jer smo sendvič generacije. Kada ste jedan deo svog života posvetili porodici ( deca + stariji), a sebe nikad niste stavili na prvom mestu iz griže savesti dolazi do pucanja po šavovima. Život koji danas vodimo, tempo nam ne dozvoljava ni vazduha da udahnemo a kamoli nešto više. Dođe onaj momenat kada shvatite da tu nešto ne pije vodu, zahvalnost ne postoji a još manje razumevanje. Danas pomoći nema kao ni podrška sa strane. Treba raditi na sebi , rasti i uživati samo u stvarima koje vas ispunjavaju. Današnje generacije se ne mogu uporediti sa onima iza nas. Život na selu i u gradu takođe. Treba pametno birati i za koga se udajete/ koga ženite. I ne dokazujte se na poljima gde vam nije mesto. Kad ljudi naviknu na vas a vi želite minut za sebe, više nije stvar navike zbog koga ste naišli na nerazumevanje već sebičnost starijih da samo njima treba, da su oni centar sveta. Možda konfuzan tekst ali se drugačije i ne osećam. Prebacivanja su najgora.
Ja vise ne razumem te kuknjave i taj sebicluk i vecito upiranje prstom u jadne sebe. Ja sam jedno vreme imala tu sto kazete sendvic situaciju i to se podrazumevalo da to tako treba. Mama srcani bolesnik , zivi sa ocem na selu, bolnica u drugom gradu…pa skuvam i stavim u auto,pa odnesem u frizider kod nase kafe kuvarice nekliko ruckova za tatu. Pa njemu nosim u selo, a onda u Zrenjanin kod mame u bolnicu, a nazad kuci u Kikindu, pa sutra opet na posao. Kod kuce muz i cerka. Jeste moj muz uskocio da pomogne i t tako treba. Prioritet su bolesni roditelji i dete. Kakvo vreme za sebe? Toliko sebicnosti propagirate da je to bljutavo. Nego, izvadite ruke iz guzice i malo se potrudite. Ne dopadaju mi se vasi tekstovi gde savetujete da se mlade zene okrenu sebi….to je sebicno i trulo.