Школски психолог Бранка Тишма: На тестирање за упис у школу долазе деца која знају латинске изразе, али не знају своју адресу, ни да вежу пертле

април 10, 2023

“Циљ психолошког тестирања будућег првака није процена да ли је дете паметно или ’глупо’ – тестови су структурисани тако да процене зрелост младих испитаника и предвиде њихов (не)успех у даљем школовању.” – каже за Политику школски психолог Бранка Тишма.

Тестирање предшколаца за упис у први разред је почело и док су неки родитељи сасвим опуштено приступили томе, има и оних који децу воде на припреме за тестирање, а поред предшколског програма, похађају и додатне програме “припреме за полазак у школу”. За толиком паником, ипак, нема потребе.

Foto: Canva

“Школски психолог, између осталог, треба да процени да ли је дете у стању да седи у клупи 45 минута или ће му евентуално пасти на памет да оде кући после другог часа, јер се није наспавало или му је предавање учитеља досадно. Наиме, циљ тестирања није само процена интелектуалне, већ и социјалне и емоционалне зрелости детета – ако оно није достигло одговарајући ниво социјалне зрелости и није у стању да се психолошки ’одвоји’ од родитеља, неће бити у стању да се уклопи у групу вршњака, односно у школски колектив. Важније je да дете зна основне социјално-хигијенске навике, него сва слова азбуке или абецеде, односно да самостално једе, користи тоалет, пере руке и брине о својим личним стварима”, објашњава школски психолог Бранка Тишма.

Како каже Тишма, током једночасовног разговора психолог открива како дете решава конфликте у колективу, каква му је толеранција на фрустрацију, да ли је сарадљиво и да ли ће се устезати да позајми или да оловку или гумицу другару из клупе, да ли зна да везује пертле и држи оловку како треба… Тишма констатује да су деца све несамосталнија – када је она тестирала прву генерацију будућих првака 1999. године од 120 деце само седморо њих није знало да веже пертле… Седамнаест година касније, само седморо малишана је то умело.

Данас на тестирање долазе деца која знају латинске глаголе, али не умеју самостално да једу, нити да закопчају дугмиће на јакни, не знају пут од школе до куће, не знају адресу на којој живе, као ни број телефона маме и тате, а веома мали број њих зна чиме се родитељи баве. Све су ово ствари, напомиње Бранка Тишма, које би деца требало да науче до поласка у школу.

„Kада се заврши тестирање свих будућих првака, психолог и педагог одлучују о саставу одељења. Није у питању никаква школска ’лутрија’ у којој најсрећнији добијају премију у виду најбољег учитеља, већ се посебно води рачуна о индивидуалним особеностима малишана. Примера ради, ако је дете стидљиво и мање комуникативно неће бити смештено код захтевног и ’проактивног’ учитеља који нема претерани сензибилитет према ’мазама’. Увек се води рачуна да у истом разреду не буде велики број леворуке деце, као ни велики број деце са поремећајем пажње, деце са говорним манама, интровертне или екстровертне деце, деце самохраних родитеља, нити деце са озбиљним здравственим проблемима”, наглашава овај психолог.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


7 коментара на "Школски психолог Бранка Тишма: На тестирање за упис у школу долазе деца која знају латинске изразе, али не знају своју адресу, ни да вежу пертле

  1. Biljana каже:

    To što dete ne zna svoju adresu i čime mu se roditelji bave nije do deteta već do roditelja.Ako je dete bilo sposobno da nauči latinske izraze,sposobno je da nauči i adresu, poenta je samo čemu je učeno. Moja ćerka je od malena volela knjige i sama naučila da čita pre polaska u školu. Na testiranju je čitala sa razumevanjem ne zato što smo je mi pripremali i terali da čita već zato što je to nju interesovalo i nije joj bilo teško da savlada. Takođe je znala gde stanuje, kako joj se zvao vrtić, kako se zove škola u koju treba da krene i slično. Deca imaju prosto svoja interesovanja a struka bi možda malo da proširi vidike jer su granice “normalnosti ” vrlo uske a oni uporno pokušavaju svu decu da “uguraju” u njih. To je ujedno i problem našeg obrazovanja, individualnost se ne ceni, naprotiv, ko god odskače u nečemu na dobar način, nema podršku.

  2. Intelektualac sa nadom za bolju buducnost каже:

    Tako sam ja zamisljalo kao roditelj buduceg prvaka ceo koncept. Nazalost nije tako. Dete je kao sto sami kazete bilo u onoj dominantnoj (emocionalno nezreliijoj grupi). To se nije videlo na samom testiranju vec kasnije kad je bilo izlozeno pritisku i obavezama. Mi kao roditelji podrzavali smo ucitelja misleci da dete mora da “prodje vatreno krstenje “i da ce na taj nacin da sazri. Nazalost nije bilo tako. Obelezeno je uzduz i popreko kao tesko za rad i najgore dete koje je ikad tu krocilo iako je znalo 80 posto skolskog gradiva prvog razreda kada je krocilo u skolu. Kako je bilo svesno toga pocelo je da dobija panicne napade…ucitelj je okretao ucenike protiv njega a roditelje protiv nas roditelja sve dok od muke nismo dete premestili u novu sredinu. Promenu je dete izuzetno tesko podnelo. Inace skola nije nista konkretno ucinila da resi problem pre nego sto je dobio vece razmere. U novoj skoli naisao je na ucitelja koji moze da bude primer predstavnicima svoje struke. Za novog ucitelja sve pohvale! Zajednickim snagama pokusavamo da dete postavimo na pravi put. Dobro treba da razmisle strucne sluzbe o kompetencijama radnika u prosveti. Oni su ti koji proizvode ljude ili ih unistavaju. Dobro treba da se zapitamo sta ocekujemo od naseg skolstva i buducih generacija. Nema tu mesta vezama, poznanstvima, a tek ogovaranje male dece i stigmatizovanje mislim da bi zaista trebalo da bude zakonom kaznjivo.

  3. Dragan Jovanovic каже:

    Šta je sporno ako u nekom odeljenju ima mnogo levoruke dece ?

  4. Snežana каже:

    Hahaha, trebali su pre upisa u školu da znaju koliko je platio psiholog da dobije posao. Elem, kod nas je država Srbija, a ne Rimski imperator, a potom nije neko retardiran ako priča o perverznjaštvu poslodavca u medicini i njegove osvete pogrešnim lečenjem, koristeći psihijatre i psihologe za to, JOŠ IM SMETA KAD OBELODANITE KORUPCIJU,

  5. Ida David каже:

    Učitelji koji nemaju razumevanja za različitost dece ne treba da rade u školama. Ako se ovo sto govori ova psihološkinja zaista primenjuje u školama, onda smo mi u mnogo većem problemu nego sto slutimo.

    1. Motte каже:

      Treba samo pogledati decu tih visoko skolovanih a narocito psihologa,psihijatra,pedagoga itd i njihovo vaspitanje pa je sve jasno,cast izuzrtcima.

  6. Mirjana каже:

    Kakve veze sa bilo čim ima levorukost?

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама