Ministarstvo prosvete je najavilo da će od naredne školske godine broj izbornih predmeta u gimnazijama biti smanjen, ali se za sada ne zna hoće li ova promena važiti samo za učenike koji će 2026/27. biti u prvom razredu ili će obuhvatiti i ostale gimnazijalce.
Izvori Danasa kažu da je pre oko dve nedelje održan sastanak direktora gimnazija sa pomoćnicom ministra za srednje obrazovanje Dankom Nešović koja je, navodno, bila za to da od iduće školske godine broj izbornih predmeta i fond časova bude smanjen u svim razredima gimnazije, a susret je završen obećanjem da će direktorima biti javljeno šta će biti konačno rešenje.
Direktori i nastavnici ga ne znaju ni nakon što im je pre nekoliko dana stigao dopis iz Ministarstva prosvete sa potpisom ministra Dejana Vuka Stankovića, jer je, kažu, nedorečen.
U tom dopisu, podsetimo, piše da su u pripremi izmene plana nastave i učenja za gimnazije, koje će podrazumevati smanjenje nedeljnog fonda časova za izborne predmete.
“Planira se da u prvom i drugom razredu gimnazije učenik bira jedan izborni predmet sa liste od dva izborna predmeta. U trećem razredu učenik takođe bira jedan izborni predmet, sa liste od dva izborna predmeta, koji nastavlja da izučava u četvrtom razredu (škola nudi dva od moguća tri izborna predmeta). Pravilnik o nastavnom planu za gimnazije će biti objavljen za novu školsku 2026/2027. godinu”, piše u dopisu, ali se ne navodi koliki će biti fond časova izbornih predmeta od prvog do četvrtog razreda.
Kako nezvanično saznaje Danas, ideja je da u svakom razredu učenik bira po jedan izborni predmet, koji će u nedeljnom rasporedu biti zastupljen sa po jednim časom.
Prema aktuelnim propisima, učenici biraju dva izborna predmeta, sa spiska koji ponudi škola. U prvom i drugom razredu imaju po jedan čas nedeljno iz svakog od ovih predmeta, a po dva časa u trećoj i četvrtoj godini. Gimnazijaci izborne predmete biraju u prvom, drugom i trećem razredu, s tom što ono što ono što odaberu u trećoj godini moraju da slušaju i u četvrtoj.
Ponuda izbornih predmeta (ranije su se zvali izborni programi) sada je mnogo veća od one koja se najavljuje. Trenutno ih za prvi i drugi razred ima šest, a za treći i četvrti devet. Na tom spisku su, između ostalog, Jezik, mediji, komunikacija, Pojedinac, grupa društvo, Umetnost i dizajn, Primenjene nauke, Ekonomija i biznis, Osnovi geopolitike, Religije i civilizacije, Savremene tehnologije, Metodologija naučnog istraživanja…
Nastava ovih predmeta je koncipirana kao projektna, a nadležni su njihovo uvođenje obrazložili namerom da podstaknu radoznalost, doprinesu razvoju socijalnih i istraživačkih veština učenika, da podstaknu kreativnost i aktivizam, pomognu đacima u formiranju stavova i sistema vrednosti i da budu dobra priprema za nadogradnju znanja u narednim razredima.
Ipak, godinama stižu žalbe i od učenika, roditelja, ali i samih zaposlenih u školama da izborni predmeti nisu opravdali svrhu i da su samo dodatno opteretili đake, te da se početna dobra ideja u praksi pretvorila u suprotnost jer mahom služe za dopunu fonda nastavnicima ili se daju zaposlenima na određeno vreme.
Snežana Maletin, profesorka u Gimnaziji “Jovan Jovanović Zmaj”, koja u ovoj školi predaje izborni predmet Umetnost i dizajn, o pomenutom dopisu Ministarstva prosvete nije bila obaveštena jer ga, kako kaže, direktor nije prosledio Nastavničkom veću.
– Učenici su do sada birali dva izborna predmeta, pa je to povećavalo broj časova u toku dana. Uz časove obaveznih predmeta dešavalo se da imaju i po 12 časova dnevno. Najavljena promena je dobra za rasterećenje samih učenika. S druge strane, to će smanjiti normu nastavnicima. Ali po meni je to manji problem. U dopisu Ministarstva se ne pominju veronauka i građansko vaspitanje, oni su “sveti” predmeti koji se ne diraju, a po meni i mnogima od nas, upravo to su predmeti na kojima se najmanje radi na časovima – kaže Maletin za Danas, koja je i predsednica školske organizacije Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije.
Ana Dimitrijević, predsednica Foruma beogradskih gimnazija, kaže da joj je drago što će se učenicima smanjiti broj predmeta, ali primećuje da se kod nas sve radi “preko kolena”.
– Kada se neki predmet uvodi ne pita se da li je to previše, da li se duplira neko gradivo, da li će imati ko da predaje, hoće li u školi biti dovoljan broj učionica. A kada se neki predmet ukida, samo se “odseče”. S jedne strane, učenici će biti oslobođeni dela gradiva i vremenski će imati manje časova na nedeljnom i godišnjem nivou, ali će neke kolege izgubiti deo fonda koji imaju kroz izborne predmete. Po meni bi bilo dobro da ponuda izbornih ostane ista kao do sada. Da se zadrže i nastavnici i da grupe za izborne predmete ostanu manje. Zašto ne bi na neki izborni predmet išlo samo pet učenika? To je mnogo kvalitetniji rad – smatra Dimitrijević.
Ceo tekst pročitajte na sajtu Danasa.