Шта је то што је потребан ( можда не и довољан ) услов – оно што мора бити темељ здраве личности детета?

Како данашњу децу учинити радосном, душевно здравом и нормалном?


У новој ери, ово се питање намеће као круцијално, премда је оно било актуелно у сваком добу, будући да “свако време има своје бреме”.

Физички и виртуелно повезани једни са другима – заправо никада нисмо били удаљенији једни од других.
Слободни да дођемо до информација које су нам потребне у било ком сазнајном сегменту никада нисмо били поробљенији од стране истих тих информација које смо тек у незнатној мери кадри да употребимо на корист и узрастање у добру.

Шта је, дакле, то што је потребно и неопходно данашњој деци да остану у контакту са собом и очувају ментално здравље и радост живљења?

Шта је то што је потребан ( можда не и довољан ) услов – оно што мора бити темељ здраве личности детета?

Да ли је то квалитетно образовање?
Да ли је то умешност са ИТ технологијама?
Да ли је то вештина обраде и управлања са више информација истовремено?
Знање више језика?
Новчана “стабилност”?
Лепота, правилне физичке пропорције, допадљивост?
Шта је то без чега деца неће осећати радост и неће “дисати” на душевно здрав начин?

Многи су настојали да дефинишу нормалност и душевно здравље и на ту тему написане су хиљаде страница.
Али, да бисмо се оријентисали без дубоких анализа и филозофских расправа, довољно је као репер имати у виду сажету Фројдову дефиницију: “Нормалан (душевно здрав) је онај ко уме да ради и воли”
Ако се замислимо над овом дефиницијом, а под претпоставком да нам је јасно шта значи волети и зашто је “рад” корен речи радостан, биће нам довољно да нам она буде оријентир.

И да разумено шта све деца не морају да би била душевно здрава и нормална у овој технолошкој ери:
– не морају да имају квалитетно образовање, јер је оно данас исцепкано, деперсонализовано и није априори увезано са добротом и радошћу
– не морају бити умешна са ИТ технологијама да би била душевно здрава
– не морају да умеју истовремено управљати мноштвом информација
– не морају знати више језика
– не морају бити новчано “стабилна”
– не морају бити допадљива и правилних физичких пропорција

Али МОРАЈУ да буду саосећајна, отворена за другог и усмерена ка другом, уважавајући при томе и себе саме и своје истинске потребе које нас очовечују.
То МОРА, наравно, подразумева слободну и усмереност ка добру те и не може бити императив.
Само деца која слободно бирају добро, а саосећање дефинише центар њиховог бића – могу бити способна да воле, да раде и да се радују.
И само таква деца биће душевно здрава и нормална.

А врли нови свет обилује силним отимачима душевног здравља те ми одрасли постајемо последњи бастион одбране који би требало да креира истинске услове за раст и развој душевно здраве деце.
Бастион који ће и да их штити од преобилних ометача Радости?

Да ли смо на то спремни и да ли смо сами савладали добро лекције љубави, саосећања, да ли умемо да се радујемо и да слободно бирамо добро?
Или ћемо издати децу и одузети боју њиховим очима?

Овај свет на саосећању почива и када оно нестане, нестаће и Човек и Радост.

Сттеве Цуттс, у свом кратком анимираном филму – на себи својствен уметнички начин, остаје запитан над искушењима и изазовима новог доба који прете да одузму Радост, Саосећање и Љубав умешније и успешније неголи је то било могуће током целе историје човечанства…

Љ.Р.

Извор: Алго центар