Pitanje iz naslova ne postavljam nikad. Ni svom rođenom bratu ga nisam postavila nijednom, dok mi sami nisu rekli da stiže beba (da, ovih dana postaću tetka prelepog anđela :)).
Ali, da se vratimo na „kaće beba“. Pitanje koje smatram neumesnim, neprijatnim, ružnim i, reći ću – pomalo bezosećajnim. Da, tako je, zbog onih koji možda silno žele, ali im se beba jednostavno ne dešava, pa im je svako „kad će beba“ kao so na ranu. A oni koji bebu ne žele, nisu dužni da to nikom objašnjavaju.
Ja sam svoje želela, rodila i sad ne postoji ništa na svetu što bih radije imala nego njih. Ali, da se ne lažemo, bilo je tu baš mnogo odricanja. Izbora koje sam pravila da bi bilo bolje deci, stavljajući sebe na drugo mesto. A to je, verovatno, ono na šta nisu spremni oni koji decu ne žele. I to je u redu.
Isto kao što je u redu to što ja ne želim – psa. Ili mačku. Ili zeca. Da, tu dolazimo do poente ovog teksta i činjenice da nekako nije umesno nekog pitati zašto ne želi bebu, ali svakako je prihvatljivo ubeđivati ljude da će im pas promeniti život. E pa – nije. Ružno je i iritantno. „Ali, deca rastu zdravija, srećnija i empatičnija.“ – čula sam milion puta. Dakle, ako ne nabavim psa, bukvalno uskraćujem sreću i zdravlje svojoj deci?
Životinje volim, rado pomazim psa koji mi priđe u parku, ali sad ne želim svog. Odlučila sam da je dvoje dece dovoljno živih bića koje zavise od mene i da je moj kapacitet, a i materinski instinkt time u potpunosti ispunjen.
Ali, avaj. Uvek ima onih koji će vas bez imalo zadrške pitati – zašto ne uzmete sebi to mače na ulici koje hranite ponekad ili zašto ne usvojite tog psa za kog ste podelili apel da se udomljava? Eto, deca bi volela, bila bi sigurno srećna, a i nema takve iskrene ljubavi među ljudima kakvu pružaju životinje. Ako izuzmemo to da se sa ovim ne slažem, ostaje i dalje činjenica da je naša porodica i to ko će nju činiti – naša stvar.
Možda nemam prostora u stanu.
Možda nemam finansijske uslove.
Možda nema ko da ga pričuva kad putujemo, a ne želim da ostavljam životinju u pansionu.
Možda sam imala psa kog sam OBOŽAVALA i ne želim svojoj deci da priredim bol koji će neizostavno doći kad ga više ne bude.
Možda samo ne volim dlake u stanu ili ne želim da ustajem ranije da bih šetala psa.
Svaki od ovih razloga apsolutno je legitiman. Zato, ako imate i obožavate svog malog krznatog prijatelja, zaista mi je drago zbog vas. Ali, to je vaša sreća i ne namećite je nikom drugom. Ne šaljite prijateljima koji nemaju ljubimca slike slatkih štenaca koji se udomljavaju i ne ubeđujte ih da ne znaju šta gube ako ne uzmu psa. Znaju, ali su tako odlučili.