Teško je danas biti prosvetni radnik u Srbiji! Ispljuvan i pogažen od svih, svih onih koji misle da bi to mogli mnogo bolje! Ko je kriv što neki možda nisu imali dovoljno snage, dovoljno sreće, pa i znanja, da nađu svoje mesto pod tim istim prosvetarskim suncem?
Mnogi žive u prošlom veku misleći da je prosveta tada, i prosveta sada, jedna ista. E, pa dragi moji, nije! Danas svako dete zna svoja prava, znaju ih i roditelji i nista ih ne sprečava da čas skoknu do Školske uprave, onako neobavezno da prijave nastavnika koji im je, tobože, popreko pogledao dete. To nije ona ista prosveta gde su prosvetni savetnici svraćali u prolazu da popiju kafu i onako se neobavezno ispričaju. Danas dolaze već polovinom septembra da provere svako slovo, svaki papir, a njih verujte, ima na tone!
Raspusti? Bilo ih je nekada, opet kažem u prošlom veku! Upis u srednje škole traje do polovine jula, i čik pogodite kada su roditeljski sastanci u mom gradu! Na Vidovdan, naravno. A onda dok sredite dnevnike, matične knjige i ostale pisanije, dođe polovina jula, a tada nikako ne možete na more jer su aranžmani previše skupi, a vi sa onom crkavicom koju ste skupili, ne možete ni pet dana na odmor! Samo da se razumemo! To crkavica nije od dnevnica koje dobijamo kada smo na seminaru ili radimo nedeljom jer imamo dežurstvo za takmičenje! Te dnevnice, ponavljam se, postojale su u pročlom veku!
Još ako ste odeljenski starešina, onda neka vam je sa srećom! Od pisanja nećete dići glavu, a u pauzi pisanja izveštaja o samovrednovanju, kvartalnih izveštaja, i vođenja sveske o napredovanju svakog učenika, moraćete da pišete tonu izveštaja jer je Pera Milicu gurnuo dok su ulazili u učionicu a ona onako malo nespretna, pala!
Da plata nam je velika, kada gledate iz ugla nekog ko radi u prodavnici prehrambenih proizvoda! Ali opet kažem, niko ni njima a ni nama nije kriv, svako je sam krčio svoj put!
A sa druge strane, da li je ta plata dovoljna da budemo roditelji, babe, dede, najbolji prijatelji, pa tek onda nastavnici!
Zato pre nego što nas opet ispljujete, razmislite još jednom, jer biti prosvetni radnik danas nije nagrada a ni prestiž! Ipak, svi mi smo tu zbog dece inače ne bi ni radili taj posao, i još uvek puni entuzijazma pokušavamo da ispravimo krivu Drinu i da se izborimo sa vetrenjačama. Duboko verujem da smo tu da stvorimo bolje sutra, zato koliko god nas puta stavili na stub srama, nećemo odustati! Na kraju krajeva, posle kiše dolazi sunce, zar ne?
Tatjana Delic
Vucicu,I prosvetu I lekare kvalitetne otera,samo CE to ostati onii Sa kupljenim diplomama,ravni Nikolicu.
A šta mene briga što me pljuju oni koji misle da bi to mogli mnogo bolje? Kad bi mogli, radili bi, nego ne mogu. Jedino što mogu je da pljuju. (Što se mene tiče, mogu da mi pljunu pod prozor). Šta me briga što inspektori dolaze da proveravaju papire? Da umeju da rade nešto pametnije, na primer da uče decu, radili bi. Ako mi i nađu neki propust, nalože da ga ispravim i daju rok u kome to treba da uradim. Velika stvar! Radila sam i u prošlom veku, pa ni tada nisam dobijala dnevnice kada sam nedeljom išla na seminare ili vodila đake na takmičenja. Tačno je da se od profesorske plate jedva može preživeti, ali tako je bilo i u prošlom veku. Samo da vas podsetim, u prošlom veku je bila i 1992. i 1993. Pamtim vreme kad je paket pampers pelena koštao 50 maraka, a moja plata bila 40 (u to vreme mi je cena pampersa bila vrlo značajna). Posle je plata pala i na 4 marke. Ko misli da može više i bolje, ne mora da ostaje u prosveti. Nemojte pogrešno da me razumete. Nisam ja zadovoljna našim materijalnim položajem. Samo mi je muka od raznih žalopojki o tome kako nam nikad nije bilo gore. Bilo je, a kako stvari stoje i biće, a ja i dalje volim da radim to što radim (mada priznajem da bi me i penzija obradovala).
Pošto niko nikad nije ispravio nijednu Drinu, sigurno je da treba tražiti novi način, odnosno put.
Treba pogledati na koju stranu se „Drina krivi“, pa krenuti napred ka svom cilju, sa idejom, planom, visokim standardima.
U tome smo bar eksperti. Zar ne?!
Ja stvarno ne volim da prepravljam prirodu, naprotiv, divim joj se i uživam.
Slobodno vreme najradije provodim pored Nišave.
Verujem da je i pored Drine veoma lepo.
Sreća prati hrabre!
Pojedini nikako da razumeju!Ovde nije pitanje materijalnog položaja, koliko pitanje časti! U tom istom prošlom veku bar su nastavnici bili poštovani. Poštovani od dece, roditelja, društva. U selu se znao red. Doktor, sveštenik i nastavnik bili su među onim poštovanima. I u gradu nije bilo ništa gore! Sada svako nađe razlog da vama zameri zato što mu dete nije vaspitano, ako uopšte roditelju smete reći to, a da ne otrči da vas tuži! Možete zatvarati oči pred istinom, nalazimo se na brodu koji tone, a vi uporno ponavljate “ ma nikada nam nije bilo dobro“ . Umesto toga, latite se kofe, kante šta god da nađete i crpite vodu, da kao društvo ne bi potonuli. Neka se čuje i vaš glas!