Dragi ministre Šarčeviću!
Četvrti dan vanrednog stanja je.
Četvrti dan deca ne idu u školu.
Vaše ministarstvo se pokazalo kao odlično organizovano i začuđujuće efikasno. Prosvetni radnici su se organizovali bolje nego decenijama unazad, čini mi se.
Emisije na TV su sasvim dobro odrađene, naše kolege su hrabro i stručno počele da pred kamerama rade svoj posao. Učenici prate emisije, roditelji i đaci šalju svoje radove nastavnicima.
Svako se organizovao kako je znao i umeo: preko Vibera, FB grupa, elektronskih učionica raznih vrsta, jutjuba, SMS poruka…
Ali Vas u svoje lično ime i u ime, ne samo kolega, nego i mnogih đačkih roditelja molim: Ne zagušujte nas dopisima svako malo!
Ne zaboravite da roditelji đaka imaju svoje poslove, stare roditelje, po nekoliko dece različitih generacija…
Imaju čime da se bave ovih dana.
Posao prosvetnih radnika je da ih ohrabre u ovoj situaciji, a ne samo da zadaju zadatke, onlajn propituju i beleže.
Mi smo trenutno možda najzaštićenija kategorija. Radimo od kuće.
Ali, nisu svi roditelji naših đaka ni blizu zaštićeni kao mi.
Među roditeljima ima trgovaca, policajaca, poštara, radnika u fabrikama, zdravstvenih radnika… Svi oni su na svojim radnim mestima i naporno im je da prate obrazovni program, budu roditelji i učitelji svojoj deci…
Dopustite da nastavnici ovih meseci procene kako najbolje mogu da rade sa svojim učenicima.
Ne stvarajte dodatni pritisak, treba svi da izdržimo ovu situaciju.
Treba živeti i posle korone.
Škola nam neće pobeći.
Pokazali ste se kao ministar, sad Vas molim da budete i čovek.
Srdačno, Ivana Bošnjak Bošnjak