У свакој школи постоји дете или више њих према којима прште увреде, којих се већина клони и наговара остале да ураде исто. Доносимо причу која ће вас сигурно изненадити.
Блогерка Мела, учитељица у једној школи, на сјајан начин је ученицима приказала недопустиво понашање међу вршњацима.
Њену поруку преносимо у целости:
„У свакој школи постоји дете или више њих према којима прште увреде, којих се већина клони и наговара остале да ураде исто, којима нико не жели бити пријатељ уживо ни на Фејсбуку, с којима нико не жели да седи и разговара или се држи за руку на часу физичког, и који у том свом малом напуштеном свету траже руку пријатељства, потврду да су и они равноправно биће овог немилосрдног света.
Деци треба приказати све облике злостављања и дати пример како би схватили да је такво понашања неприхватљиво и нехумано.
Прочитајте и Како одржавати дисциплину на часу
Договорили смо се у школи да ћемо сви имати радионице на којима ћемо деци представити тај облик злостављања. Размишљала сам дуго како да организујем тај час и нисам имала идеју. Само разговор о томе са децом не доводи до жељеног циља. Деца се морају емоционално саживети, морају доживети саосећање – емпатију.
Ходала сам лагано према учионици и даље не знајући шта и како. Како деци најбоље представити шта је шиканирање и који су његови појавни облици? А онда пред вратима идеја је рођена. Одглумећу.
Ушла сам у учионицу сва озарена на ЧОС и поделила деци листиће. Рекла сам им да ће данас бити злочести и објаснила им да на комадићу папира напишу нешто ружно једној девојчици која није у нашем разреду, која носи наочаре, споро пише и није баш успешна у школи. С њом нико не жели да се дружи. (То је био опис неке неодређене девојчице.)
Папириће су ми затворене донели на мој сто и с нестрпљењем чекали шта ће се догодити. Ја сам изашла из учионице, сачекала неколико минута и весело и полетно улетела у учионицу глумећи девојчицу:
– Хеј, данас је Дан љубави! Гле, добила сам јако пуно порука. Једва чекам да их отворим. (Крајичком ока посматрала сам децу. Били су непријатно изненађени. То ми је и био циљ.)
Прочитајте и Погоршан однос наставника и родитеља
– Глупа си! Мрзим те! Грозне су ти наочари… (Читајући поруке глумила сам покретима и гласом велико разочарање, тугу и бол. Глас ми је био на рубу суза. По лицима деце видела сам да саосећају, да им је жао девојчице.)
На крају читања оставила сам их неколико тренутака да предахну од изненађења и рекла да су управо били злостављачи, да су речима вређали девојчицу. Рекла сам и написала на плочи које врсте злостављања постоје у њихом узрасту: физичко (ударање), вербално (вређање), полно и шиканирање (одбацивање).
Затим сам им објаснила да они нису такви како је испало, да сам ја од њих тражила да то урадите – да сам манипулисала њима, управљала њима како би радили оно што кажем. И да злостављачи најчешће манипулишу другом децом како би и они били злостављачи.
Прочитајте и Савети за добар почетак руковођења одељењем
Разговарали смо о томе како се осећала девојчица када је читала поруке и како су се осећали они када се све то збивало. Расправљали смо зашто деца некога шиканирају. Питала сам их има ли код нас у школи шиканиране деце и сви су потврдно одговорили. Без именовања деце, одлучили смо да напишемо нове поруке у којима ћемо покушати томе детету дати руку пријатељства.”
Припремила: Азра Пандур
Извор: pcskolarac-novosti.blogspot.rs