Васпитање потиче из куће, a претпоставља се да родитељи то раде најбоље што знају. Међутим у вртићима је запослено стручно особље почев од васпитача, педагога и психолога који на стручан и едукативан начин прилазе раду са децом. И иако деца коју чувају баке и деке имају много љубави и пажње, ако у вртић не крену од треће или четврте године, они губе прилику да на време науче како функционише група, тим, да се осамостале, стекну радне навике и развију одређене вештине које ће им користити и кад одрасту.
Као учитељица, имала сам прилику да радим и са децом која су кренула у вртић “на време”, али и са онима који нису похађали ни предшколско док није било обавезно. Ови први, дефинитвно, у школу стигну спремнији за оно што их тамо чека.
Деца у вртићу стичу особине које ће им користити кроз живот
Неоспорна чињеница је да деца у вртићу стичу особине које ће им бити корисне кроз цео живот. Постају друштвенија и комуникативнија, стичу радне навике, самосталност и самосвесност.
Истовремено развијају емпатију, интелектуалне као и многе друге способности које су од кључног значаја за даљи живот.
Деца у вртићу постају друштвенија и комуникативнија
Потреба за социјализацијом као и дељење простора са другима је посебно ускраћено деци која не похађају вртић. Деца у вртићу постају друштвено одговорне особе, развијају емпатију, уче се да деле са другима и да елиминишу себичност.
Захваљујући васпитачима, у вртићу дете учи да није важно само шта каже већ на који начин каже, односно како се обраћа другима.
Стичу радне навике
Деца у вртићу много пре него код куће стичу радне навике кроз усмерене активности. Истовремено, захваљујући васпитачима деца се уче поштовању правила развијајући интелектуалне, когнитивне и моторне способности.
Стиче се самосталност и самосвесност
У вртићу се деца уче самосталности, јер обављају радње као што су облачење, обување, одржавање личне хигијене без много помоћи (што је ретко случај са децом коју чувају баке и деке). Ово не само да представља потврду њихове личности већ подстиче самопоуздање као и свеукупно задовољство самим собом. Деца на тај начин постају самосвесна стварајући позитивну слику о себи.
Развијају емпатију, интелектуалне и друге способности
Деца у вртићу пре него било где другде развијају емпатију и граде заштитнички став према млађој деци. Осим тога, стичу и прва сазнања о свету којим су окружена, креирају своје прве цртеже, уче да одговарају на постављена питања и баве се физичким активностима. А све ово утиче на развој интелектуалних, креативних и моторних способности.
Деца у вртићу се самостално хране
Деца која иду у вртић много пре науче да правилно држе прибор за јело и да га користе. Неретко се дешава да децу која су у кући хране родитељи како би били сигурни да су довољно појели.
Самим тим та деца доста касније науче да користе прибор у поређењу са својим вршњацима који иду у вртић. А дете ће свакако бити поносно на себе и осећаће задовољство због самосталности.
Деца уче да се сама пресвлаче
У вртићу се деца осамостаљују сходно узрасту, тако да је самостално пресвлачење једно од првих умећа које савладају. Осим пресвлачење за поподневни одмор, деца у вртићу сама облаче јакнице и обувају се када излазе напоље. У кући их обично родитељи облаче и обувају, а уколико их чувају баке и деке подразумева се да они то раде. Истина, они све ово раде из најбоље намере не схватајући да тако спутавају дететову самосталност.
Стрпљиво чекају у реду
Деца се у вртићу уче стрпљењу било да чекају да дођу до неке играчке, или до ужине или да сачекају ред како би опрали руке пре оброка. На тај начин деца уче да не може све одмах и сад, а то им је изузетно важна лекција за цео живот. За разлику од вртића у кући је све подређено детету тако да оно има приоритет у свему. А то доводи до тога да деца буду нестрпљива, што се касније кроз живот веома негативно одражава.
У вртићу деца уче да деле и да не буду себична
Једна од предности вртића је и та што деца усвајају модел понашања. Заправо, схватају да немају само они жеље и потребе већ и да њихови другари желе исто то. Осим сопствених потреба постају свесна и потреба других, тако да са другарима радо деле играчке, бојице, слаткиш и слично. На тај начин се уче да не буду себична, а тако се ствара осећај заједништва. Истовремено развијају и критички став и знају да замерају некоме ко не показује такве особине. Ово је нарочито важно за децу која немају браћу или сестре.
Уче да помажу другима
Оно што је посебно битно је да развијају колективни дух и уче да притекну другарима у помоћ, али и да затраже помоћ када је неопходно. Непогрешиво примете када је неко спреман да им помогне и осећају захвалност због тога. Такође, уколико им се повери неки задатак, рецимо да помогну другарима из млађе групе или другу из своје групе код детета то ствара осећај поноса. Не само да ће бити испуњено и срећно што је у ситуацији да помогне другом, већ на тај начин гради самопоуздање и самопоштовање.
Деца у вртићу уче да нису увек у центру пажње
Квалитетна комуникација са децом је веома важна. Мала деца су најчешће навикнута да су у центру пажње у кући посебно ако их чувају баке и деке. Дивно је научити дете да воли себе, да не буде стидљиво али границе морају да постоје. Неретко се дешава да уколико се детету учини да није у центру пажње у датом моменту наступа негодовање. У вртићу то није случај. Деца се уче да не могу да раде шта хоће, да причају шта хоће и кад хоће. Најпре науче да се културно понашају, лепо опходе и уважавају саговорника.
Овде су изнете само неке од предности вртића, а много их је. Признаћете и сами да је за правилно формирање дететове личности изузетно важан боравак у вртићу. Осим што највећи део времена проведу у друштву вршњака, деца се социјализују и имају осећај припадности вршњачкој групи још од најранијег узраста.
Аутор: Славица Бијелић, учитељица