“Увек сам мислио да ако родитељи слушају квалитетну музику, да ће онда и деца”

Имао сам прилике да у последњих пар дана видим коју музику слушају и какве клипове гледају деца од десет година. И сада ми је све јасно. Негативан утицај је успшено извршен. Увек сам мислио да ако родитељи слушају квалитетну музику, да ће онда и деца.

Нисам ја тако давно имао те године, да не би могао то да разумем. Али се осећам као неки деда коме ништа није јасно.

Пуштају аутотјун песме које глорификују пороке, новац и проститутке (али о томе је већ неко написао текст, како је извесна страна продукција извршила утицај, а онда се и ради на томе да се још више духовно осиромаши народ, како би се лакше њиме управљало), па онда немају стрпљења ни да слушају једну песму више од минут. Прелазе са песме на песму. Са клипа на клип. Баш им је у главама хаос. Зато сада тим тинејџерима који слушају то, у клубовима само пуштају рефрене. Са друге стране мислим да ријалити није главни извор негативног утицаја, то су пре свега ти неки бахати јутјубери и представници аутотјун музике, јер њих они слушају и гледају много више него ТВ. И ту не могу само да искључе програм, када им и у школама пуштају, и када сви око њих то слушају. Са друге стране промотери блуда и неморала, зарађују огромне паре за то уништавање дечијег духа. Знам треба пустити сваку генерацију да испашта због својих избора, али ово је ипак отишло предалеко. Жао ми је деце. Толико ће све јефтино постати…да ће скоро па џабе живети.

Неколико родитеља ми је рекло да обратим пажњу на то колико су штетни по децу одређени јутјубери и влогерке. У тренутном дечијем свету они су звезде, организују се фестивали где их деца са родитељима дочекују као суперстарове, у једном клипу на таквом једном догађају у стампеду умало деца нису прегазила једна друге. Силом прилике заједно са једним дететом сам погледао неколико клипова. Односно оно ми је пуштало, а када сам ја покушавао да пустим неку нормалнију музику и клипове, дете ми је само рекло “какве су ово глупости”. На крају смо се нашли код неких старих цртаћа. Било је много боље док смо се пре тога играли напољу, ту сам видео ону вечну дечју радозналост, разиграност, бистрину и искреност. Чим се упали овај виртуелни свет деца не личе више на децу….ови стварају неки паралелни свет где уче децу театралном понашању, бахатости и отуђености од супротног пола. Наиме неки јутјубери у неколико клипова доводе девојчице-девојке оскудно обучене, и педлажу деци да им уживо постављају што маснија питања. Видео сам коментаре које остављају деца од 10 до 14 година. Коментари су углавном били веома агресивно, вулгарног садржаја у којима је изражено посматрање те девојчице као једино и искључиво сексуалног предмета. Тај клип је имао скоро милион прегледа. Са друге стране неке влогерке промовишу путовања и моду. Са својим театралним понашањем форсирају бахатост и материјализам. Код обе врсте планктона примећујем одсуство људске димензије. Знао сам да је нека болест посреди, али онда сам видео да они гостују по емисијама, где им водитељи причају „ви сте сада звезде, ја сам своју децу водила на ваш фест“. Ја бих родитељима рекао да ипак више обрате пажњу, да им ти љигавци не би образовали децу. Јуче сам у граду чуо двоје дечака како смишљају план који подразумева да ураде нешто несвакидашње у стварном свету како би имали што више прегледа на јутјубу. Ми смо у том периоду тражили кошаркашки терен који није заузет.

Извор: Radioaktivni Komarac