Ako se slažete sa pitanjem u naslovu odgovorite i zašto?
Moje je mišljenje sledeće:
– Potpuno smo nebezbedni od učeničkog (ili nekog drugog, npr. roditeljskog) nasilja (fizičkog, verbalnog…).
– U finansijskom smislu naš rad se gotovo uopšte ne ceni. Drugim rečima, iako su nastavnici najobrazovaniji deo populacije ubedljivo su najlošije plaćeni u čitavom javnom sektoru. Ako mislite da preterujem raspitajte se za primanja u sudstvu, policiji, zdravstvu…
– Dalje, za tu sramotno malu nadoknadu od nas se traži toliko administriranja da to jedan zdravorazumski um teško može da shvati! Ne postoji jasan primer šta se od nas traži. Iako mnogi prosvetni radnici ogromno vreme troše u sređivanju administrativnog materijala, ličnih evidencija i slično potpuno su nesigurni da će im to biti dovoljno kada dođu savetnici/nadzornici.